Samo „lige petice" profitabilne

U predvečerje nove sezone fudbalske Lige šampiona nema pomaka u oblikovanju formata takmičenja od 2024. godine, oko kojeg su prethodnih dana u Lozani većali delegati Evropske klupske asocijacije (ECA). Reforme čiji su nosioci najbogatiji klubovi, ne dopadaju se čelnicima dela nacionalnih liga (36 raspoloženo za predloge) i klubova iz ostatka Evrope, pa su novi koraci ostavljeni za novembar.

Konsenzus se nije ni očekivao, zbog čega je predsednik Evropske fudbalske unije Aleksandar Čeferin prošle sedmice otkazao sastanak funkcionera Uefe, ECA (više od 230 klubova) i Evropskih liga (doskorašnji EPFL, organizacija 36 liga i 990 profesionalnih klubova iz 29 zemalja gde je i Srbija) koji je bio predviđen za ovu sedmicu. U vrhu fudbala na Starom kontinentu kao rok za izmene figurira 2021. godina.

Iz planova ECA koju vodi predsednik Juventusa Andrea Anjeli, kao najveći kamen spoticanja dolazi ideja da se Liga šampiona igra i vikendom, što bi bio novi udar na rejting većine nacionalnih prvenstava koji su ionako u senci vodećih „liga petice“. Novi termin je potreban zbog eventualnog proširenja prve faze sa šest na 14 kola (četiri umesto osam grupa), što izaziva otpor i u Engleskoj u kojoj kažu da bi onda verovatno morali da ugase svoj Kup ligaša.

Prema pisanju britanskih listova, delegacija šest najvećih klubova Premijer lige (navodno najnepopustljiviji Mančester junajted i Čelsi) nastupila je sa jedinstvenom politikom da nijedan od dosadašnjih predloga nije prihvatljiv. To se odnosi i na drugačije sticanje vize za elitno evropsko nadmetanje. Jedna solucija predviđa da se u grupnoj fazi formira jedinstvena tabela 32 aktera, gde bi osam najuspešnijih uz mesto u osmini finala dobijali i učešće u narednoj godini (plasirani od 9. do 24. pozicije u plej-ofu za ulazak u 16, od 25. do 32. u plej-autu)

U svakom slučaju, formula takmičenja verovatno se neće ispostaviti toliko važnom u situaciji kada najbogatiji klubovi Evrope idu ka većem broju utakmica između sebe, da bi i profit bio znatno veći. Da je postepeno zatvaranje Lige šampiona oko nosilaca ECA maltene neminovno, još je jasnije kada se pogleda studija o današnjici klupskog fudbala koja se prethodnih dana pojavila na sastancima Uefinih funkcionera, kao „interna i poverljiva“, ali došla i u posed novinara agencije „Asošijeted pres“. Radi se o izveštaju pod nazivom „Polarizacija u evropskom fudbalu“, koji je Uefa u junu zatražila od jedne velike revizorske kuće.

Rezultat je dokument koji na 50 stranica pokazuje da je pet vodećih liga, u Engleskoj, Španiji, Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, jedino i profitabilno: „Ostale lige beleže uvećanje gubitaka od sezone 2007/2008, kada su prihodovale 23 odsto od ukupnog transfer tržišta Evrope. Trenutno im je udeo 18 %“, piše u zaključku analitičara.

„Lige petice“ beleže 74 odsto od godišnjeg prihoda prvenstava u Evropi, šest procenata više nego pre decenije. Ukupan iznos priliva novca u 55 liga je 19,7 milijardi evra.

Kada je reč o zaradi od TV prava (bez prihoda u sopstvenoj zemlji), pet najjačih liga inkasira 97 odsto od 2,4 milijarde evra. Za prenose ovih šampionata televizije iz ostalih 50 zemalja zbirno plaćaju 430 miliona evra po sezoni. Da auditorijum traži najbolji fudbal, govori i vest da britanski „Skaj sports“ pokreće poseban kanal sa španskom La ligom.

Gde je kvalitet vidi se i po broju fudbalera koji u „lige petice“ dolaze iz ostalih evropskih zemalja. Prošle sezone ih je bilo više od petine. Najviše iz Holandije čijih 50 fudbalera (Portugalija 49) je povećanje od 61 odsto u odnosu na broj u sezoni 2007/2008. Holandski prvak Ajaks je jedan od najvećih zagovornika promena u Ligi šampiona među klubovima koji nisu iz najjačih liga. Njegov slučaj je ilustracija da su potrebne: nedavno se jedva izborio za plasman kroz plej-of, a proletos su ga sekunde delile od finalne utakmice.