Balkan bezbedniji od zapadne Evrope

Stanovnici Balkana su u svojim domovima i na ulicama bezbedniji od ljudi u većini drugih delova sveta ili bar isto toliko bezbedni, pokazuje juče objavljeni izveštaj Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), koji ruši stereotipe o ovom regionu kao leglu organizovanog kriminala i nasilja, piše na sajtu ove organizacije.

 „Razbijen je začarani krug u kome politička nestabilnost vodi u kriminal i obratno, a koji je Balkanu zadavao muke tokom devedesetih”, izjavio je izvršni direktor UNODC-a Antonio Marija Kosta.

Posle desetogodišnjeg meteža koji je pratio raspad Jugoslavije, Balkan je postao region niske stope kriminala. Ipak, veze između sveta biznisa, politike i organizovanog kriminala i dalje otežavaju njegov put ka stabilnosti.

Izveštaj je zapravo pokazao da je, generalno gledano, stopa krivičnih dela prema ljudima i imovini (kao što su ubistva, pljačke, silovanja, provale i napadi) niža nego u zapadnoj Evropi, a broj ubistava opada u celom regionu i skoro da se prepolovio sa 2.185 pre deset godina na 1.130 u 2006.

Albanija je, na primer, 2002. godine imala istu stopu ubistava kao Sjedinjene Države (šest na 100.000 stanovnika), a Hrvatska nižu nego Velika Britanija. Rumunija je bezbednija od Finske ili Švajcarske.

Kad su u pitanju napadi na imovinu, zapadna Evropa ima dva puta veću stopu provala i 15 puta veću stopu pljački od jugoistočne Evrope. Smanjio se i broj državljana balkanskih zemalja koji služe kazne u zapadnoevropskim zatvorima.

Pozitivan trend je posebno uočljiv poslednjih godina, a napredak će se verovatno nastaviti, pošto u ovom regionu ne postoje uobičajene osetljivosti koje u drugim delovima sveta podstiču kriminal: masovno siromaštvo, razlike u primanjima, urbanizacija i masovna nezaposlenost mladih.

I drugi faktori su imali uticaja. Veća regionalna stabilnost i demokratija stavili su tačku na ratno profiterstvo. Uz pomoć međunarodne zajednice, posebno Evropske unije, region se našao na putu brzog oporavka. Integracija sa ostatkom Evrope otvorila je granice i smanjila primamljivost šverca.

Organizovani kriminal je takođe sve manja pretnja. Šverc droge, oružja i ljudi je u opadanju, mada Balkan i dalje ostaje glavna tranzitna zona za heroin namenjen zapadnoj Evropi (oko sto tona godišnje).

Izveštaj UNODC-a pokazao je da i dalje ima ozbiljnih izazova, naročito zbog veza između sveta biznisa, politike i kriminala. „Što se više budu normalizovali društveni i politički uslovi, biće više stabilnosti u zemljama i između njih, a kriminalne grupe će sve više gubiti moć”, rekao je Kosta.

„Politika i biznis moraju da budu bolje izolovani od korozivnog uticaja kriminala, posebno ekonomskog kriminala”, istakao je Kosta. Ankete su pokazale da se stanovnici jugoistočne Evrope u proseku češće suočavaju za traženjem mita nego stanovnici drugih delova sveta.

„Korupciju bi trebalo posmatrati kao državnog neprijatelja broj jedan kako bi se ojačali integritet i pravda, a povećali politički legitimitet i poverenje investitora”, rekao je Kosta.

Takođe je apelovao na zemlje u regionu da ojačaju vladavinu zakona, a međunarodnu zajednicu, posebno Evropsku uniju, pozvao je da pruži podršku koja je potrebna da bi se dalje smanjila podložnost kriminalu i nestabilnosti, dok će UNODC povećati angažman u regionu kroz tehničku pomoć.

„Najveći prioritet je, naravno, Kosovo, gde je stabilizacija počela kasnije i gde kriminal ostaje problem”, istakao je izvršni direktor UNODC-a.