Srbi to nisu zaslužili

Na nedavno održanom skupu o istoriji odnosa Srbije i SAD jedan od govornika bio je i ambasador Kajl Skot. Gospodin ambasador  ukazao je da je  glavni problem u odnosima dve zemlje priznanje Kosova od strane njegove zemlje. Koliko god da mi Srbi drugačije vidimo okolnosti koje su prethodile priznanju, ambasador je izrekao jednu istinu sa kojom se, nažalost,  moramo složiti. Ona glasi: „Mnogo njih u Srbiji se ne slaže sa tim, ali ja sam uveren da Srbija ne može da primi svu populaciju Kosova natrag u Srbiju i da albanska populacija Kosova neće biti deo Srbije”. Da je Kosovo zemlja u kojoj njeni građani žive normalno jedni uz druge, bez obzira na nacionalnost, da postoji vladavina prava, da se poštuju imovina i versko-kulturno nasleđe, da li bi onda bilo toliko važno da li će ono ući u EU kao deo Srbije ili samostalna zemlja? Od Srbije se, sa pravom traži, kao uslov za ulazak u EU ispunjenje određenih standarda. To se očekivalo i od Kosova, podsetio bih na proklamovanu politiku standardi pre statusa, ali se od toga odustalo.

Kada bih bio u prilici pitao bih  gospodina ambasadora zašto. Nijedan od velikih zločina nad Srbima nije rasvetljen, otima im se imovina, u gradovima gde je nekad bilo desetine hiljada Srba danas ih na prste možeš prebrojati, nema povratka, ne poštuju se već potpisani ugovori, bez posledica se zagovara ujedinjenje Kosova sa Albanijom. Sud za zločine OVK još ne funkcioniše a na čelu Kosova su optuženi za najteže zločine i to od strane međunarodnih istražitelja.

Pitam šta bi drugo značilo u ovakvim okolnostima priznanje Kosova od Srbije do prepuštanje uništenju svojih sunarodnika, nekom novom egzodusu, nekim novim kolonama izbeglica na putu ka Srbiji. Bila bi to izdaja svog naroda. Amerika sem formalnog i deklarativnog zalaganja za izgradnju multietničkog društva suštinski ništa nije učinila da se to ostvari. Kako se može očekivati pomirenje dva naroda koja su bila u sukobu ako  za zločine nad jednim od njih niko nije ni osuđen. Kako će ljudi shvatiti da su na pogrešan način rešavali međusobni odnos. To  je istina ne manja od one sa početka teksta koju je izrekao ambasador.

Zašto  SAD ništa nisu učinile za istinsko pomirenje dva naroda – ne znam. Mislim da Srbija to nije zaslužila, kao saveznik u dva rata, kao zemlja koja je spasavala američke pilote, kao zemlja čiji su sunarodnici dali veliki doprinos i u nauci i u umetnosti i u sportu, nesrazmerno veliki u odnosu na njenu veličinu.

Pavle Martinović,
Aranđelovac