Ekonomija u začaranom krugu

Kad bi nekim slučajem ova ili neka nova vlada realno sagledala sva ograničenja daljeg napretka srpske ekonomije, možda bi se rađe zahvalila na poverenju nego prihvatila izazov, i pored svih rezultata ostvarenih poslednjih nekoliko godina. Pokazalo bi se da učinjeno i postignuto manje vredi u odnosu na propušteno ili pogrešno učinjeno u oporavku srpske ekonomije.

Recimo, da je sadašnji javni dug u iznosu od 23,849 milijardi evra i dalje prevelik. Samo je za 971 milion evra manji od maksimalnog s kraja 2016. godine, što je bar trostruko manje od otplata dospelog javnog duga u tom periodu. Toliki javni dug je ozbiljna brana novom zaduživanju, koga mora biti ako hoćemo neophodan nivo javnih investicija. One su nam više nego potrebne, naročito u privredno i demografski zapuštenom području Srbije. Privredni rast, zasigurno, neće biti takav u narednim godinama (i zbog mogućeg slabljenja privredne aktivnosti glavnih spoljnotrgovinskih partnera) da bi obezbedio budžetski kapacitet bez novih zaduženja. Zbog toga je novi investicioni ciklus, koji je predsednik odskora najavio, krajnje neizvestan sa stanovišta finansiranja.

Ako se pak dodatno zadužimo, porašće i troškovi duga (kamate, provizije), koji i sada iznose oko milijardu evra godišnje i namiruju se iz budžeta. Ako bi još i dinar oslabio, troškovi po dugovima bi dodatno porasli, i državi i privredi. Zbog toga smo primorani da održavamo trenutnu snagu dinara, iako su negativni efekti jakog dinara na privrednu aktivnost i odnos izvoza i uvoza već uočljivi. A da bismo očuvali sadašnji kurs dinara, treba nam, kao i do sada, veliki priliv stranih investicija i doznaka iz inostranstva, naravno po ceni koje kao da još nismo svesni.

Objektivnom analizom utvrdili bismo da kupovna moć većeg dela stanovništva ne raste u skladu sa zvanično objavljenim rastom prosečnih plata i penzija, jer je kod nas evidentan rast ekonomskih nejednakosti izražen odnosom prihoda 20 odsto najbogatijih prema prihodima 20 odsto najsiromašnijih. Taj odnos je, prema „Evrostatu” (statistika EU) kod nas 9:1, dok je na nivou EU 5:1. Standard velikog dela zaposlenih, pored zvaničnih primanja, uveliko se zasniva na doznakama, prihodima iz sive ekonomije, nasledstvu i slično, što sigurno odudara od kretanja u zemljama kvalitetnog razvoja i uređenijeg ekonomskog sistema. Teško da će takav raspored potrošačkog kapaciteta snažnije pogurati privredni rast u narednim godinama.

Nažalost, ni izvoz, kao jedan od tri faktora privrednog rasta (potrošnja, investicije i izvoz), ne daje i neće dati očekivani doprinos rastu privredne aktivnosti jer naspram njega stoji veliki uvoz i investicionih dobara i repromaterijala i potrošnih dobara, što se iz godine u godinu povećava. To nije trenutni i neočekivani problem, već posledica promena u strukturi proizvodnje, stepena uvozne zavisnosti najvećih izvoznika, vlasništva nad proizvodnim i uslužnim kapacitetima, a delom i jakog dinara, koji pogoduje uvozu i onoga što bi se moglo nabaviti kod domaćih proizvođača.

Sasvim je izvesno da će se osipanje najvažnijeg resursa male zemlje poput naše, zbog pada kvaliteta zaposlenosti te značajnog odliva u inostranstvo radno i stručno najsposobnijeg kadra, pokazati skoro nerešivim problemom možda i u narednih sedam do osam godina. A ne treba zanemariti i druge probleme kao što su: očigledan raskorak između rasta materijalne osnove proizvodnje i usluga i rasta BDP-a, zbog niskog tehnološkog nivoa i velike zastupljenosti jeftine radne snage, zatim jačanje ekonomske zavisnosti od stranog kapitala i dr.

Nemamo pretpostavke za otklanjanje ovih defekata i ozbiljniji ekonomski iskorak. Treba nam efikasniji ekonomski sistem. Sistem jednakih uslova poslovanja i investiranja za sve učesnike na ekonomskom prostoru Srbije, ohrabrujući za nove inicijative i zapošljavanje skupljeg živog rada i primenu novih naučnih saznanja, s dugoročnim konceptom raspodele stvorenog BDP-a. Sistem koji pruža potpunu sigurnost imovine stečene u skladu sa zakonom, obogaćen brojnim instrumentima fiskalne i monetarne prirode i merama podsticaja preduzetništva. Dokaz dobrog ekonomskog sistema i prave politike bio bi porast investicija sa sadašnjih 19 na 25 odsto BDP-a. Razume se, i strani kapital bi dobro došao ako je u funkciji dizanja kvaliteta zapošljavanja i efikasnosti srpske ekonomije.

Ekonomista, Beograd