Šta je to patriotizam

Dugo godina, na prvim časovima, studentima prve godine u BiH i Srbiji postavljam nekoliko pitanja. Jedno od njih je šta je patriotizam i šta znači reč „patrija”. Umesto da kažu tačno kao iz topa, prošle godine, njih 26 odsto od 396 studenata je odgovorilo uz „tuc-muc”!? Nisu znali šta je to!? Ove godine sam uzorak povećao i on je brojao u Srbiji 435 studenata. Analizirao sam  rezultate ovog „istraživačkog” zahvata o (ne)znanju studenata i dobio sam zanimljive i alarmantne podatke. Postotak neznalica se penje naviše!? Čak 33 procenta studenata prve godine nije dalo tačan odgovor. Veliki ljudi, a jedan od njih je književnik Momo Kapor, znali su, sa malo reči, reći velike istine.

Kapor je jednom prilikom rekao: „Patriotizam nije ideologija, to je stvar kućnog vaspitanja. To te nauči baba.”

Nije ova jednostavna rečenica, visokoumnog čoveka, daleko od istine. Kada je jedan od najvećih političara savremenog doba, predsednik Rusije gospodin Vladimir Putin, postavljen na to mesto, prvo što je preduzeo i čime se pozabavio je fenomen patriotizma. Velika Rusija koja je urušavana iznutra i spolja gotovo da je bila pred rasulom, „na kolenima” dok nije došao Putin i krenuo od osnove svake države, a to je patriotizam. Još je izjavio da je to osnovna nacionalna ideja. „Ona nije ideologizovana, nije povezana sa delatnošću neke partije. To je povezano sa zajedničkim objedinjujućim početkom. Ako želimo da živimo bolje, potrebno je da zemlja bude privlačnija za sve građane, efikasnija”, dodao je Putin.

Istog recepta treba da se pridržava i da joj bude orijentir u razvoju, svaka pa i naša zemlja. Nažalost, tek sada vidimo da smo neke događaje važne za istoriju otadžbine  iz raznih i to uvek neopravdanih razloga potiskivali ili ih čak pogrešno učili, ali i interpretirali, samo da bismo se dodvorili nekim nečastivim svetskim silama i ideologijama. Moja malenkost je dalekih osamdesetih godina u prošlom veku, kao profesor u jednom semestru, na Vazduhoplovnoj tehničkoj akademiji u Rajlovcu, nekada najvećem Školskom centru RV PVO u bivšoj SFRJ, zbog kojekakvih nakaradnom ideologijom i izvitoperenim činjenicama ispranih mozgova, indukovanih neznanjem o svojoj istoriji, bio predmet polučasovne „obrade” vojne policije. Naime, posle časa iz predmeta vojne psihologije, gde sam pročitao u originalu čuvenu naredbu majora Dragutina Gavrilovića, koja je ušla u udžbenike istorije i vojne psihologije, ali u invalidnoj formi. Nedostajalo je ono u potpisu, što je izrekao ovaj patriota, pred strojem puka kraljevske vojske 7. oktobra 1915. na odbrani Beograda svojim vojnicima :„Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!” Dvojica mladih policajaca su mi zamerila na te dve dodatne rečenice, jer su mislili da je major Gavrilović Titov oficir. Tako su ih učili učitelji vešto skrivajući autora naredbe legendarnog srpskog heroja. Izvinili su mi se, ali ja više nisam držao predavanja na akademiji.

Nešto slično se provlačilo ovih godina u vezi sa stradanjem naroda Srbije. Tek sada čujemo potpunu istinu o Košarama, o hrabrosti i ispoljenom patriotizmu naših vojnika. Tek sada? Postavlja se pitanje, a šta se to čekalo do sada i zašto se čekalo? U jednom malom čitalačkom osvrtu „Politika” je u vreme borbi na karaulama Đeravica i Košare objavila moj članak – komentar o junacima ove neravnopravne bitke, pod naslovom „Pozitivne promene u VJ”. Pisma upućena ostalim redakcijama su završavala u redakcijskom košu.

Šta želim da kažem ovim svojim razmišljanjima? Pretresimo udžbenike istorije iz kojih nam deca uče nakaradne stvari i postavimo za osnovnu ideju razvoja društva, istinu o našoj zemlji i patriotizam nacije, jer nisu povezani sa delatnošću nijedne partije. Postavimo to kao prioritete nad prioritetima u obrazovanju i vaspitanju, što zbog današnjih ali i generacija koje dolaze. Pretresimo na vreme jer će kasnije biti možda kasno.

Prof. dr Radomir Čolaković,
Petrovaradin