Kroatizmi u našim medijima

Nedavno je u Politici objavljen tekst u kojem se upućuju prekori elektronskim i štampanim medijima preplavljenim, kako se navodi, kroatizmima. Razmotrićemo navedene primere redom.

Prva kojoj je bila upućena zamerka jeste reč pomak. Ona je, kaže se u tekstu, potpuno istisnula iz upotrebe imenicu napredak. Leksema pomak je načinjena od slovenskog glagola pomaći (se), poput imenica: uzmak, domak (obična u spoju s predlogom na u prilogu nadomak), odlomak itd. Da pomak ne treba da potisne reč napredak nema nikakve sumnje, pogotovo zato što one nemaju uvek isto značenje. Pomak može značiti i samo pomeranje, promenu mesta, kao u primeru Nikole I Petrovića – Njegoša: „A ti izkraj kneginje Milice | Gledaše me — na moj pomak svaki“.

Sledeća primedba odnosi se na „kroatizme“ odabir i izvedba, koje je, kaže se u tekstu, „gurao i uspeo da lansira u javni govor deo srpske narodnjačke estrade“.

Odabir je imenica izvedena od slovenskog, dakle i srpskog, glagola odabrati: „Sporo ide odabir kad se krompir bira“, kaže se u Lještanskom, selu u srcu Srbije, kraj Bajine Bašte, a zabeležio ju je pesnik i lingvista Milosav Tešić. Napravljena je poput imenica: zbir (od zbirati, sabirati), prezir (od prezirati), izvir (od izvirati: „Izvir voda izvirala“ je neredak stih u narodnoj pesmi) itd.

Izvedba je takođe nastala od slovenskog glagola, i to uz pomoć sufiksa -ba poput imenica: borba, berba, žurba, paljba, pogodba i sl. U Hrvatskoj je izvođenje sufiksom -ba nešto češće nego kod nas, ali ni nama nije strano. U Zakonu o šumama, npr., izdatom 1930. u Beogradu, govori se o „troškovima izvedbe radova“. Jasno je da ni ovde, kao ni u prethodnoj leksemi, nema uticaja estrade.

„U Srbiji se niko ne oseća neprijatno ili nezgodno, svima je neugodno“, kaže se dalje u tekstu. Međutim, i ugodno i neugodno je bilo ljudima u Srbiji i mnogo ranije. Kod Bore Stankovića nalazimo primer: „Mita to primeti, pogleda je, namršti se neugodno na to njeno večito kao špijunisanje“ (Stari dani). U časopisu Srpska zora iz 1877. ovaj prilog ima nešto drugačije značenje („nezgodno, nepodesno“): „Pri tom mu je stajao mali šeširić veoma neugodno“.

Vuk u svome Rječniku beleži pridev neugodan, a nalazimo ga i u Daničićevom Rečniku iz književnih starina srpskih, i to sa potvrdama od 13. veka. Upotrebljava ga i Milan Đ. Milićević u knjizi Škole u Srbiji: „Igranje i, na neugodnom vremenu gimnastika (švedska) držaće se u sobi za to ugodnoj“, kao i Dragiša Vasić u Crvenim maglama: „Ležao je na jednim neugodnim i krvavim nosilima“.

U Daničićevom prevodu Staroga zavjeta nalazimo prilog ugodno: „Gospodu je ugodno obraćanje bezbožnika“ (Knjiga proroka Jezekilja, glava 18), kao i u Njegoševim Pismima: „Nekolike moje riječi dovoljne će biti, ako je ugodno austrijskom praviteljstvu“ i Božjim ljudima Bore Stankovića: „Plaču mnogo i nekako raskomoćeno, jednako nameštajući se oko groba ugodno, slobodno kao kod svoje kuće“. Bogata građa za Rečnik SANU nudi i obilje drugih potvrda – iz dela Lazara Arsenijevića – Batalake, Dimitrija Isailovića, Dositeja, Branimira Ćosića i drugih.

Jedna od retkih reči navedenih u tekstu o kome govorimo, a za koje bi se moglo reći da je kroatizam jeste pošast. Ona je, kako autor kaže, „stigla i do Petlovca, a da u Petlovcu niko, a i širom Srbije malo ko zna šta znači“. Nema nikakve sumnje da ne treba upotrebljavati reč čije se značenje ne zna, ali da je ova reč ušla u široku upotrebu u srpskom jeziku potvrđuju i primeri Tanasija Mladenovića, Dobrila Nenadića, Petra Džadžića, Matije Bećkovića, Miodraga Pavlovića, autora iz književnog časopisa Danas iz 1934. godine i mnogih drugih čija su dela ekscerpirana za Rečnik SANU i kojima će ova reč biti potvrđena kada dođe red da se obrađuje. Čak i Milovan Danojlić kaže: „Ta pošast [nepismenost] je ponajpre pogodila selo“.

Želeći da pokažemo kako treba biti veoma oprezan kada se neke reči proglašavaju „tuđicama“ i kako ih ne treba olako odbacivati čak i kada to jesu (ako su u potpunosti uklopljene u sistem srpskog jezika), nismo stigli da pogovorimo o svim primerima iz teksta. Ostavljamo to za drugu priliku.