Dve decenije ulaganja dijaspore u maticu

Prošlog vikenda, u sali Parohijskog doma pri Hramu Svetog Save u Beogradu, održana je skupština Udruženja „Fond dijaspore za maticu” i obeležena dvadeseta godišnjica ove humanitarne i kulturne organizacije. U prisustvu velikog broja delegata dijaspore iz različitih regiona planete, kao i predstavnika matice, sačinjen je bilans dvodecenijskog delovanja ovog vida okupljanja narodnosne, socijalne i kulturne energije srpskog naroda rasutog po bližim i daljim meridijanima. Kako je u zaključku rečeno, ovaj način saradnje s domovinom pokazao je veliku vitalnost.

Fond je osnovan avgusta 1999. godine, neposredno posle bombardovanja Srbije od strane NATO-država. Objedinjenom energijom humanitarnih, naučnih i kulturnih radnika iz dijaspore i matice prikupljena je velika materijalna pomoć i uložena u obnovu porušenih škola, bolnica, mostova, puteva, crkava, manastira i drugih objekata namenjenih primarnim ljudskim potrebama. Na poziv za pomoć odazvali su se naši ljudi s različitih destinacija, ali i mnogi njihovi inostrani prijatelji. Samo u prve dve godine od osnivanja, na račun fonda slilo se oko 14 miliona ondašnjih maraka.

Na čelu Upravnog odbora fonda je ugledni profesor Univerziteta u Berlinu dr Miloje Milićević, a na čelu Nadzornog odbora poznata humanitarna radnica iz Nemačke dr Ljiljana Verner. Kako je rečeno na skupštini, organi fonda – u kome sede, uz javne i naučne radnike iz zemlje i dijaspore i predstavnici Srpske pravoslavne crkve – sve poslove obavljaju volonterski i na načelima pune transparentnosti. Strogo se vodi računa o svakom dinaru (ili evru), a pomoć se deli onima kojima je najpotrebnija. Osim pomoći u izgradnji porušenih mostova u Novom Sadu, kod Varvarina i Trstenika (most kod Varvarina u celini je finansirala dijaspora iz Švajcarske), izdvojena su velika sredstva za otklanjanje posledica katastrofalnih poplava 2014. u Srbiji i 2015. u Republici Srpskoj (Obrenovac, Kraljevo, Paraćin, Krupanj, Kladovo, Koceljeva, Osečina, Valjevo, Rekovac, Golubac, a u Republici Srpskoj – Šamac, Čelinac, Zvornik, Novi Grad i Lopare). Sredstvima fonda izgrađeno je Dečje obdanište u Brnjici kod Gračanice, obnovljeni su manastir Duboki Potok kod Kosovske Mitrovice i Parohijski dom u Peći, a upućena je višekratna pomoć centrima za kolektivni smeštaj izbeglica na Kosmetu. Fond svakog meseca uplaćuje znatnu pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu, Humanitarnog organizaciji „Majka devet Jugovića”, udruženjima žena Kosmeta, kulturnim i studentskim ustanovama iz naše južne pokrajine i drugima. Finansirao je nabavku opreme za škole i fakultete na Kosmetu, i pomogao kupovinu seoskih imanja za Srbe prognane posle agresije NATO-a. U okvirima ove organizacije deluje i Fond „Sanja Milenković”.

Ova organizacija godinama priprema podizanje memorijalnog centra svim srpskim  žrtvama, poput sličnih spomenika u Jerevanu i Tel Avivu, privodi kraju izdavanje „Srboslova”, knjige za iseljenike s najvažnijim činjenicama iz srpske istorije, a u planu je i podizanje „Srpskog doma” u Beogradu kao mesta još kreativnijeg susreta dijaspore i matice.

Na skupštini je bilo reči i o doprinosu dijaspore očuvanju jedinstva srpskog kulturnog prostora. Profesor Milivoje Pavlović, član uprave i jedan od osnivača fonda, rekao je na skupštini da je – osim srpskog naroda – i srpska kultura dijasporična i da se neprestano obogaćuje u prepletu sa drugim kulturama, primajući tuđe uticaje i pozajmljujući svoje osobenosti.

Zaključivši da se odnosi dijaspore i matice danas i u medijima tretiraju ozbiljnije nego ranije (pohvale su upućene i „Politici”) članovi skupštine založili su se za obnavljanje ranijeg ministarstva za dijasporu uvereni da bi njegovim radom komunikacija sa maticom bila podignuta na još viši nivo.

Aleksandar Nikolić,
profesor u penziji