Studentska radost

Nedavno sam sreo negdašnju školsku drugaricu i prisetio se jedne praznične gozbe u Studentskom domu „Karaburma”, početkom sedamdesetih. Da nabrajam sirotinjske đakonije što su se zatekle za trpezom ne ide: bile su taman po meri studentskog standarda, i skromne pomoći koju su brižni roditelji slali deci na velikim školama da bar donekle popune provaliju između želja i mogućnosti – špageti „ala milaneze”, ono instant pakovanje, kuvana jaja, majonez iz kesice, tanje sečena suva dimljena slaninica, kiseli krastavčići i hleb iz menze...

Bilo je to nekakvo rođendansko slavlje, pa se svako potrudio da donese poklon, a među darovima najviše je bilo onih jestivih i pitkih. Ta terevenka je potrajala do deset uveče, sat duže od roka kad je muški deo uzvanica morao da napusti „žensko zdanje”. Ali, baš kad je društvo nervozno počelo da se vrpolji i sprema za rastanak, na stolu se pojavila – torta! Sa jednom svećicom, više zbog simbolike. Tada je torta još bila vrhunska poslastica, kraljica kolača zbog koje se ponekad svraćalo i u poslastičarnicu, koliko da se bar na tren zasladi inače gorka studentska svakodnevica. A ova je bila čudesnog oblika, ukusa koji je budio zaturena sećanja i ledenohladna, ali ni mrvica nije pretekla, a domaćici je tokom naredne dve godine studija doneo titulu poslastičarke generacije.

Praznik sa tortom u naslovnoj ulozi ponovio se još nekoliko puta, a da niko u međuvremenu ni iz radoznalosti nije pokušao da pronikne u tajnu pripreme takve ili sličnih đakonija, pa je njena priprema ostala u domenu „poslovne tajne” i slatkih sećanja.

Sreli smo se na ulici, oboje uveliko u penziji, i sa novijim slikama unučadi u novčanicima i telefonima. Malo smo se prisećali uspomena, kad je na red došla i njena čuvena torta. Ma, samo što se nije iskidala od smeha, a kad se primirila, u pero mi je izdiktirala način pripreme, što je i mene navelo da se od srca nasmejem: nije bilo nikakve tajne, već puke snalažljivosti koja bi vredela i danas.

Puding torta

Po dnu suve činije poređaju se piškote ili keks „pti ber”. Preko toga se prelije instant puding od vanile, napravljen sa mlekom, pa se sve odloži u hladnjak da se dobro „stegne”.

Sledeći korak je puding od čokolade koji se prelije preko onog što se već rashladio, odozgo bi se ponovo poređao keks, pa opet u hladnjak. Kada se dovoljno rashladi, izvrne se na pladanj i pospe čokoladnim mrvicama.