Gde je društvo razoreno i ko čeka Robina Huda

Ako su pesimisti u nekim zemljama mislili da je u njihovoj državi društvo najgore, a vlast odrođena od naroda, Ipsosovo istraživanje je precizno pokazalo da uvek ima gorih i da nije svaki put tačna izreka da je trava uvek zelenija u tuđem dvorištu. Da li biste verovali da 84 odsto Poljaka, za koje se tvrdi da su izvukli najveću korist od ulaska u EU, smatra da je njihovo društvo razoreno? Ili da se u Turskoj, u kojoj se nalazi oko tri miliona izbeglica iz Sirije, više od trećine stanovnika ne bi saglasilo sa ocenom da se društvo „pokvarilo”.

Uverenje većine stanovnika da žive u društvima koja su razorena nije novost, ali je opet svaka država slučaj za sebe. Nešto iznad polovine (54 odsto), oko 18.500 ispitanika u 27 država širom sveta saglasno je sa tim da je društveni sistem u njihovoj zemlji narušen. Takav stav ima neznatno manji broj ispitanika u martu ove godine (kada je istraživanje vođeno) u odnosu na kraj 2016. godine, kada ga je imalo 57 odsto.

Prošle nedelje objavljena studija otkriva da je nezadovoljstvo sistemom i politikom prisutno gotovo svuda i da je čak iznenađujuće visoko u nekim državama za koje bi se reklo da imaju „uređena” društva. Poljska (84 odsto) zemlja je u kojoj se većina građana oseća tako, a slede je Brazil i Južna Afrika (po 78), dok samo jedna četvrtina misli tako u Izraelu (25), Belgiji (25) i Saudijskoj Arabiji (24). Skoro dve trećine (63 odsto) Britanaca smatra da je njihovo društvo „slomljeno” – u odnosu na 56 odsto u 2016. godini. Kanada, koja je u vreme istraživanja bila u jeku korupcionaškog skandala u vladi Džastina Trudoa, pokazala je veliki porast ovog osećanja (za 15 odsto), a Velika Britanija u svetlu bregzita sedam.

U nekoliko država taj osećaj je drastično promenjen nabolje: to su Južna Koreja (43 odsto današnjih u odnosu na 72 odsto 2016), Italija (34 odsto u odnosu na 53 odsto pre tri godine), Meksiko (61 naspram 76). U Srbiji iznosi 63 odsto ove godine, a podataka za prethodne godine nema.

U anketiranim državama sedam od deset (70 odsto) saglasno je s tim da je njihova ekonomija organizovana tako da se sve odvija u korist bogatih i moćnih. U svim državama, izuzev Švedske, u kojoj tako misli polovina, većina ispitanika vidi ekonomiju kao „nameštenu” u korist ove „elite”. Opšti prosek ovakvog mišljenja je iznad 70 odsto širom Latinske Amerike, istočne Evrope (izuzev Poljske) i južne Evrope. Britanija je u skladu sa globalnim prosekom sa 70 odsto onih koji se s tim slažu. Meksiko (79 odsto), Mađarska (78) i Peru (78) zemlje su u kojima većina oseća da je njihova ekonomija „nameštena”, dok su Izrael (65), Malezija (57) i Švedska (50 odsto, što je ipak porast u odnosu na 41 odsto prošle godine i 39 odsto 2016) – zemlje gde najmanje ljudi to misli.

U Srbiji i Rusiji (za koju nema podatka za 2016) ovakvo mišljenje je u opadanju: ove godine – 76 odsto se izjasnilo da ekonomski sistem funkcioniše u korist bogatih i moćnih, dok je 2016. godine tako mislilo 81 odsto. Porast sumnje u ekonomski sistem je zabeležen, osim u Švedskoj, i u Japanu – ovogodišnjih 66 odsto u odnosu na 57 prošle godine – i Argentini, sa 65 odsto pre tri godine na današnjih 76 odsto.

O pitanju odnosa tradicionalnih stranaka i političara prema građanima – rezultati su poražavajući. Dve trećine (66 odsto) u svim ispitanim državama smatra da stranke i političari ne brinu o ljudima poput njih, dok se s tim stavom ne slaže samo 11 odsto. Nepoverenje u političare je najprisutnije u u Južnoafričkoj Republici (78 odsto), Meksiku (76), Francuskoj, Peruu i Španiji (svaka po 75). Švedska (50 odsto), Izrael (49) i Japan (48) zemlje su s najmanjim udelom ljudi koji veruju u to. U Velikoj Britaniji je zabeležen najveći porast: sa 58 odsto 2016, preko 57 odsto 2018, na 68 odsto ove godine.

U SAD je taj procenat „stabilan” – 67. U Srbiji je umanjen, sa 70 odsto 2016. na 65 odsto ove godine. U porastu je loše osećanje spram političara i u Nemačkoj (za sedam odsto, na današnjih 60), Kanadi (61), Japanu (48). Situacija se popravila značajno jedino u Izraelu (umanjen je za osam odsto) i Italiji (umanjen je za pet).

Globalno gledano, udeo građana koji misle da je njihovoj zemlji potreban snažan lider koji bi oduzeo od bogatih i moćnih, ostao je gotovo nepromenjen od 2016. do 2019. godine (porastao je za samo jedan bod, na 64 odsto). Ipsos je zaključio da je ovakvo mišljenje iznad proseka u svim anketiranim zemljama BRIKS-a, državama engleskog govornog područja i latinoameričkim zemljama (izuzev Čilea). Indija (80), Meksiko (79) i Peru (74) su države u kojima tako misli najveći broj ispitanika. Britanija je na petom mestu sa 70, Mađarska na sedmom sa 68, Rusija na 13 mestu sa jednim procentom više od SAD (66), a Srbija na 23. mestu sa 57 odsto. Japan (46), Švedska (41) i Nemačka (38) imaju najniže procente.

Stručnjaci ne razumeju obične ljude

Percepcija da su eksperti udaljeni od stvarnosti „običnih” ljudi najraširenija je u zemljama španskog jezika i Francuskoj. Od 2016. takav stav je porastao za dva boda na globalnom nivou, a značajnija povećanja su zabeležena u Nemačkoj (sa 46 na 57 procenata), Japanu (sa 45 na 55), Švedskoj (sa 38 na 47), Velikoj Britaniji (sa 59 na 67), Argentini (sa 67 na 75) i Južnoj Africi (sa 60 na 67). U Izraelu je zabeležen pad (sa 53 odsto pre tri godine na današnjih 40) i on je jedina zemlja koja pokazuje pad veći od pet odsto. U Srbiji je zabeležen porast stava da stručnjaci ne razumeju „čoveka poput mene” sa 52 odsto na 58.

Briga zbog migranata

U 27 anketiranih zemalja udeo ispitanih koji su saglasni s tim da poslodavci moraju da daju prednost domaćim stanovnicima nad imigrantima kada je posla malo – povećan je za četiri odsto od 2016. godine i sada iznosi 60 odsto. S nekoliko izuzetaka, nivo saglasnosti je iznad opšteg proseka širom istočne Evrope, Latinske Amerike i Azije i ispod proseka u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. U Srbiji je s ovom konstatacijom saglasno 82 odsto, u Maleziji i Rusiji po 81, dok je u Nemačkoj (49), Britaniji (48) i Švedskoj (34) – takav stav najmanje zastupljen.

Stav da imigranti uzimaju važne socijalne usluge od domaćih državljana ima 43 odsto svih ispitanih na globalnom nivou, što je za četiri odsto više u odnosu na 2016. Turska (67), Malezija (60) i Srbija (54) tri su zemlje u kojima je taj osećaj najviše izražen, dok je u Južnoj Koreji (32), Poljskoj (26) i Japanu (25) najniži.