Duh digitalnog novca je izišao iz boce

Šta sve do sada nije bilo novac. Najpre je postojala obična trampa. Posle je za razmenu roba i usluga služilo mnoštvo retkih ili skupih predmeta i roba, a zatim raznih metala (bakar, srebro, zlato). Potom je država monopolom nametnula papirni novac. Na kraju se došlo do elektronskog i digitalnog novca. Prvu ideju i rešenje u kreiranju digitalnog novca ponudio je 2009. izvesni S. Nakamoto (za koga se ne zna ko je nizi da li ko stoji iza njega) u radu „Bitkoin: ‘’person-to-person’ elektronski keš sistem”. Umesto valute u materijalnom ili opipljivom obliku ponuđen je bitkoin u formi kriptovalute. Ona se kreira u otvorenoj globalnoj mreži u kojoj može svako da učestvuje (rudarenje bitkoina) ukoliko ima moćan kompjuter, odnosno odgovarajući hardver i softver.

Osobenost tehnologije u kreiranju bitkoina jeste da navedena mreža služi da se obavljaju transakcije bitkoina unutar mreže, ali ujedno i da se kreiraju novi bitkoini. U toj mreži nema centralnog servera, nego su svi koji učestvuju u mreži i u transakcijama bitkoina ravnopravni. Osnovu infrastrukture u kreiranju bitkoina čine blokovi što se vezuju u blokčejn (niz blokova) u kojima su kriptografski zapisane transakcije bitkoina (ili neke druge informacije) i „rudari” sa svojim kompjuterima. Svaki naredni blok u blokčejnu sadrži transakcije bitkoina u poslednjih deset minuta (oko 2,500) i on ima svoj kriptografski kod. Dakle, blokčejn je globalna finansijska digitalna mreža i knjiga u kojoj su zapisane sve transakcije od početka. Ono što je bitno u ovoj tehnologiji je programirani način vezivanja blokova čime se osigurava neizmenjivost i sigurnost transakcija. I prethodni i novi blok imaju svoj kod. Da bi se vezala ta dva bloka potrebno je da se nađe jedan broj (nounce). Taj problem nije lak i on se rešava pomoću haš logaritma koji zavisi od procesorske snage uključenih kompjutera. Rudari su upravo uključeni u traganju za tim magičnim brojem (haš kodom) i u validiranje transakcija. Kada se broj nađe transakcije bitkoina su završene, blokovi su uvezani, a prvi rudar koji je našao taj broj i upakovao blok dobija nagradu u bitkoinima. Svi rudari i korisnici imaju svoj digitalni javni i privatni ključ, svoju bitkoin adresu i svoj digitalni novčanik koji koriste u transakcijama bitkoina.

Po tehnološkim rešenjima bitkoin je globalna valuta. Ali po obimu transakcija i funkcijama koje obavlja nije. On nije dobro sredstvo razmene, ni fakturisanja, niti čuvar vrednosti zbog velikih oscilacija u vrednosti i nepoverenja. To ne znači da tehnologija u kreiranju globalne digitalne valute neće napredovati. U poslednjih pet godina došlo je do eksplozije digitalnih valuta kao izvora brze zarade, tako da ih danas ima više od dve hiljade. I sve u osnovi koriste tehnologiju bitkoina. Iako iza bitkoina možda stoji Ponci-šema (jer su autori zaradili više od pet milijardi dolara), ipak je ostala tehnologija koja već znatno utiče na brojne oblasti života. Nije trebalo dugo čekati pa da se pojave jači igrači u kreiranju globalne valute. „Fejsbuk” je već izišao sa svojom verzijom globalne valute u formi libre. Po „vajtpejperu” libra bi funkcionisala po principu blokčejna, osim što bi umesto niza blokova imala jedinstvenu decentralizovanu programiranu bazu podataka o transakcijama. Pri tome, vrednost libre bi bila podržana dolarom, funtom i jenom. Sedište pula od 28 članica koje stoje iza libre nalazi se u Švajcarskoj. Kako će na to reagovati drugi tehnološki džinovi („Majkrosoft”, „Epl”, „Gugl”, „Amazon”, „Alibaba”)? I Evropska unija je na čelu sa Nemačkom i Francuskom negodovala. I Međunarodni monetarni fond želi da ima svoju digitalnu valutu. Krajem avgusta 2019. godine Centralna banka Kine je najavila da će ići na kreiranje vlastite digitalne valute. S obzirom na značaj kineske ekonomije taj će korak znatno uticati na položaj dolara, evra i drugih valuta.

M. Kerni, guverner centralne banke Engleske, na izlaganju u Vajomingu avgusta 2019, izjavio je da pojava jačih digitalnih valuta može pomoći da se svet oslobodi dolara, budući da je „svaki dolarski ciklus ujedno globalni finansijski ciklus”. Pa ipak, on misli da bi bolje rešenje bilo da se ide na globalnu digitalnu valutu. Po njemu to bi bila „Synthetic Hegemonic Currency” (zajednička globalna valuta). Šteta je što nije izneo nikakve detalje o tome kako bi ta globalna valuta funkcionisala. Ta ideja je na tragu ranijih ideja Dž. M. Kejnsa, N. Kaldora, J. Tinbergena, R. Mandela, Dž. Stiglica i drugih (da se dođe do globalne valute mimo dolara) koje se nisu mogle ostvariti zbog niza tehničkih, ekonomskih i političkih razloga. Čak ni „specijalna prava vučenja”, kreirana unutar MMF-a 1969, nisu zaživela zbog dominantne pozicije ekonomije SAD, a time i dolara. Kako god bilo, duh digitalnog novca je izišao iz boce. On će pre ili kasnije prinuditi centralne banke da kreiraju tu formu novca kako ne bi ostale zarobljene u staroj tehnologiji. To neće ići bez velikih glavobolja u globalnoj ekonomskoj, političkoj, monetarnoj i finansijskoj sferi, a pogotovo u sprovođenju politika u monetarnoj, kreditnoj i fiskalnoj sferi unutar svake zemlje.

Dr ekonomskih nauka