Svinjarstvo za sada u pat-poziciji

Od 1. oktobra Srbija će prestati s vakcinacijom svinja protiv svinjske kuge, što bi domaćoj industriji u narednim godinama moglo da omogući bolji pristup tržištu Evropske unije.

Proizvođači su do sada u EU mogli da plasiraju samo termički obrađenu svinjetinu.

U javnosti se postavlja pitanje ima li Srbija kapacitete u ovoj grani stočarstva, ali i da li pojava nove bolesti životinja – afričke kuge svinja – iznova blokira put domaćoj svinjetini ka EU.

Dejan Beuković, docent s Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je najava konačnog ukidanja vakcinacije dobra vest, ali da je potire činjenica da se afrička kuga svinja nedavno pojavila i na našim farmama.

– Mi smo sada praktično u pat-poziciji. Čak i one zemlje gde smo izvozili svinje su uvele zabranu. Situacija se dodatno komplikuje zato što protiv afričke kuge ne postoji vakcina, tako da ne možemo da sprovodimo te mere. Moraćemo s tom bolešću da živimo, odnosno da sprovodimo biosigurnosne mere i dižemo ih na viši nivo – ističe naš sagovornik i dodaje da će u većem problemu biti manji proizvođači, a u Srbiji su, kaže, većina upravo oni.

Na pitanje može li Srbija, ipak, u budućnosti da podigne svinjarstvo na viši nivo i uveća izvoz, Beuković kaže da u našoj zemlji, po procenama, postoji oko 40.000 objekata koji bi mogli da se dovedu u funkciju za proizvodnju određene količine kvalitetnih svinja koje bi mogle da se prodaju na nekim od drugih tržišta.

– Reč je o objektima koji se ne koriste ili su zatvoreni, što na privatnim ili na velikim farmama. Čim imate izvoz, potražnju i visoku cenu automatski bi ljudi krenuli u investicije – kaže Beuković. Prema njegovom mišljenju, Srbija ima sasvim dovoljno resursa za ishranu svinja za izvoz, ali je sada sve pod znakom pitanja zbog afričke kuge, a „koja je praktično anulirala sve benefite koje bismo dobili prestankom vakcinacije protiv klasične kuge”. Našim proizvođačima je, dodaje, najveći problem bio to što nismo imali tržišta. Kada je reč o tovljenicima praktično su nam bile dostupne samo Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija jer EU nije dozvoljavala prevoz preko njene teritorije pa nam je i izvoz u Rusiju postao neisplativ.

– Bili smo praktično zarobljeni u jednoj spirali. Jedino rešenje nam je bilo da se prestane s vakcinacijom – kaže on.

U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 2,7 miliona svinja, ali je naš stočni fond, što se tiče krmača koje bi dale tovljenike, dosta nizak.

Beuković smatra da sve to zahteva jedan ozbiljni pristup koji inicijalno traži i dosta veća ulaganja. Nešto što se sistemski urušavalo nekoliko decenija ne može preko noći da se obnovi. Srbija ima ili je imala perspektivu u ovoj grani stočarstva. Ali, kako kaže, došlo je do promena na tržištu.

– Mesarima je mnogo jednostavnije da uvezu meso iz EU koje je šest meseci bilo u nekoj hladnjači i da samo dopune rezerve za proizvodnju određenih proizvoda. Oni tako formiraju cene i vi sada ne možete da utičete na to – ističe naš sagovornik. S druge strane, kaže, ni sami proizvođači nisu dovoljno dobro organizovani i nemaju ozbiljne asocijacije. Dodatni problem je i to što se u Srbiji još ne sprovodi formiranje cene na bazi kvaliteta (na liniji klanja) već po telesnoj masi (izuzevši neke klanice). To, kako objašnjava, znači da su loše svinje dobro plaćene i preplaćene, ali ne i kvalitetne. Zato stočari nemaju interes da razvijaju nešto što neće biti adekvatno plaćeno. Beuković ističe da podržava Ministarstvo poljoprivrede koje radi na podsticanju razvoja svinjarstva, pre svega kroz veća izdvajanja za održavanje genetskog potencijala. S početnih 5.000 dinara sada se proizvođačima plaća 15.000 za kvalitetna umatičena grla.

– Na taj način direktno održavamo naš reproduktivni fond s kojim bi potencijalno mogli da krenemo dalje. Kada bismo i to uništili, postali bismo zavisni od uvoznih priplodnih grla koja sigurno nisu prvoklasna i tako kvalitetna kao što piše na papirima – upozorava Dejan Beuković.