Nema ni vremena ni prostora

Srpsko-evropski odnosi su odlučujuće uticali na rezultate proteklih republičkih i lokalnih izbora. Pozicioniranje partija i koalicija zavisilo je od načina na koji su njihovi lideri modifikovali i menjali značenja Kosova i Unije. Pokazalo se da to nisu bile samo jake teme nego i čarobne reči. Toliko zaklinjanje u patriotizam i toliko uveravanje u određene političke ideje Srbija odavno nije videla.

U političkom dizajniranju srpsko-evropskih odnosa Kosovu pripada centralno mesto. U vezi s tim iskristalisane su dve opcije. Jedna polazi od toga da evropsko oblikovanje Kosova kao nezavisne države uslovljava, ali i onemogućava evropsko oblikovanje Srbije. Druga Kosovo vidi kao principijelno otvoreno pitanje koje će se rešavati zavisno od tokova zaokruživanja evropskih integracija. Analitičaru ne sme promaći ni činjenica da političke elite Kosovo više ne vide kao mitski kod srpskog nacionalnog identiteta uz naglašeno sakralno značenje te da ono u njihovom vokabularu figurira više kao sekularno ogoljeni politički problem.

I Evropa se podelila oko jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Postavlja se jednostavno pitanje: ako sve članice Unije nisu priznale samoproglašenu nezavisnost, koje sporazume Unija može sklapati sa nepriznato-priznatom državom? Neke sporazume može, ali ne može i sporazume o pridruživanju.

Nezavisno-zavisno Kosovo je neuspeli eksperiment kosmetskih Albanaca da pokušaju pozitivno nihilističko negiranje stvarnosti i očiglednosti. Politika takvog samoubilačkog apsurda se ne može voditi unedogled. Politika dugoročnog pritiska na Srbiju i države koje su se odlučile da ne priznaju Kosovo nije realna. Pritisak na Srbiju gubi prvobitnu snagu. Iskopani rovovi i podignuti bedemi jasan su znak da se takva politika mora povući.

Ako se Srbija i države koje nisu priznale državu Kosovo ni na koji način ne mogu naterati na priznanje, u kom pravcu onda treba delovati? Rešenje treba tražiti u obnavljanju pregovora, za koje su inicijativu pokrenule Rusija, Indija i Kina. Do novih pregovora će sigurno morati da dođe. O samom ishodu pregovora sada je teško govoriti, ali da bi oni uspešno započeli treba ustanoviti postojanje opšte saglasnosti volja o valjanosti i vrednosti sporazumevanja. Radi se o prethodnom konsenzusu etničkih zajednica o značenju koje one daju Kosovu.

U agendi o značenju Kosova na prvom mestu treba da stoji da jedna zajednica neće negirati značenje koje druga zajednica pridaje Kosovu. Takva agenda je potrebna iz suštinskih i preventivnih razloga. Iz suštinskih razloga zato što ljudi jedni druge ne susreću u stvarima nego kroz njihova značenja, a iz preventivnih razloga zato što svaka ljudska akcija potiče iz značenja kojima se definiše društvena stvarnost. Naime, ljudskim ponašanjem ne upravljaju vanjske sile, kao što se to obično misli, nego njima diriguju značenja koja akteri pridaju predmetima, događajima, svom i delovanju drugih.

Kosovo, na primer, za Srbe ima značenje kulturne i nacionalne inkunabule, a za Albance političke i ekonomske zajednice. Značenja ne smeju biti ignorisana, njima se ne može manipulisati, niti se mogu koristiti u ideološke svrhe.

Pretpostavka je da će se u toku procesa pregovaranja otvoriti cela skala značenja Kosova. Ta značenja se mogu definisati, bilo kao razumna, bilo nerazumna, a određeni zahtevi za njihovo udovoljavanje mogu se tumačiti kao prihvatljivi ili ponižavajući, a mogu uključivati i gubitak samopoštovanja. Svrha agende o značenju Kosova je da se lako mogu opovrgnuti ideje o pokoravanju, ksenofobiji i segregaciji, ignorisanju i omalovažavanju, odnosno da se mogu glatko odbiti pokreti koji bi išli u tom pravcu.

Drugi uslov da pregovori uspeju podrazumeva prekid sa neprincipijelnom politikom preokretanja normalnosti u apsurdnost. Strane u pregovorima moraju raščistiti s tim da Kosovo, bilo ono u sastavu Srbije bilo nezavisno, nije samo po sebi opasnost visokog intenziteta. Srbi se mogu organizovati da žive u državi i bez Kosova, kao što se i Albanci mogu organizovati da žive na Kosovu pod suverenitetom Srbije. Užasna opasnost nije izbor suverenitet Srbije ili nezavisno Kosovo. Užasna opasnost je kada ubijanje drugog, etničko čišćenje, proterivanje, onemogućavanje normalnog života postane izbor. Najmanje poželjno rešenje je dugotrajno vršenje međunarodne kontrole. Takvo rešenje je i apsurdno. Ono podseća na poziciju golmana koji se baca na loptu u nameri da je spreči da uđe u gol, a utakmica, i pored toga, završi skorom 4:3.

U agendi o značenju Kosova treba da se ispolji ne samo kolektivna volja nego i kolektivni razum, koji danas manjka. Bez njega, bojim se, Kosovo može lako skliznuti preko humanitarne u civilizacijsku katastrofu. Zajednice na Kosmetu moraju odlučiti da li žele gradnju odnosa samouništenja ili ljudskog samorazvoja. U sveopštem zgušnjavanju vremena i prostora nema prostora i nema vremena za samoubilačke apsurde, za eksperimente pozitivnog nihilističkog negiranja stvarnosti i postojanosti.

Profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru