Doktor Gugl naneo veliku štetu lečenju

Doktor Gugl  učinio je veliku štetu u lečenju pacijenata, posebno hematoloških, umesto da nam je pružio podršku, kaže prof. Andreja Bogdanović, šef odseka za hematološku dijagnostiku KCS. Danas pacijenti o ishrani, lečenju najtežih hematoloških bolesti informacije uglavnom nalaze na internetu, a lekari kažu da to predstavlja ozbiljan problem.

„Mi ispravljamo štetu koja je nastala jer pacijenti konsultuju dr Gugla. Zbog informacija koje nalaze na internetu pacijenti se povlače u sebe, ulaze u depresiju, beže od stvarnosti. Bolesnik mora da razgovara sa lekarom koji ga leči, da sa njim reši sve nedoumice, da ga pita. Važno je i da postoje udruženja pacijenata, da razmene iskustrva i da se međusobvno druže”, rekao je Bogdanović novinarima u pauzi predavanja na velikom Međunarodnom kongresu hematologa koji se održava u Beogradu.

Navodi da danas postoje dve grupe pacijenata - fatalisti i borci - i da se prva grupa mnogo češće sreće u ordinacijama lekara.

Edukativni kongres hematologa okupio je više od 150 učesnika i predavača iz Amerike, Velike Britanije, Italije, Španije, Nemačke, Austrije, Hrvatske i Srbije. Skup je posvećen mijelofibrozi, retkom, malignom obolenju krvi.

Prof. Srđan Vertovšek kaže da je skup prilika da se razmene iskustva o toj bolesti. On je pohvalio zdravstveni sistem u Srbiji, jer je dijagnoza i tretman retkih bolesti kao što je mijelofibroza isti u Beogradu i Hjustonu.

„Nova saznanja se vrlo lako dele i novi tretmani su prisutni tu (u Beogradu) kao što su i u Hjustonu. Ovakvi skupovi su prilika da se razmene iskustva u dijagnostici i lečenju, ali i da se planiraju nove kliničke studije između SAD i Srbije”, naveo je on.

U Srbiji od ove bolesti boluje oko 150 pacijenata, a od 2016. godine oni dobijaju savremenu terapiju. Kod ovih pacijenata normalna kostna srž (meko tkivo unutar kostiju) se postepeno menja, pa telo ne može da stvara normalne krvne ćelije,prenosi Tanjug.

Mijelofibroza se retko javlja kod dece i mladih osoba, najčešće pogađa osobe izmedu 60 i 70 godina. U najranijim stadijumima bolesti, mnogi pacijenti nemaju simptome i znake, a kako bolest napreduje javljaju se osećaj umora, slabost, bolovi, uvećanje slezine, bledilo kože, sklonost pojavi modrica i krvarenja, pojačano znojenje tokom spavanja, povišena temperatura, bolovi u kostima.

Prof. Bogdanović pojašnjava da je veliki problem u Srbiji što se pacijenti kasno obrate hematologu i što se dosta vremena izgubi jer su simptomi bolesti nespecifični.