Juščenko igra na NATO

Članstvo u NATO-u ključno je za suverenitet Ukrajine, izjavio je u četvrtak u intervjuu američkom listu „Gloub end mejl“ predsednik bivše sovjetske republike Viktor Juščenko. „Reč je o suštini nacionalnih interesa, a jedan od osnovnih principa suvereniteta jeste pravo na sopstvene odbrambene aranžmane“, istakao je šef ukrajinske države. Juščenko je svoj stav potkrepio i tvrdnjom da se iz Moskve sve češće čuju glasovi o tome da bi Ruska crnomorska flota stacionirana na Krimu trebalo tamo da ostane i nakon 2017. godine. Znači i po isteku važećeg rusko-ukrajinskog dogovora o najmu pomorske baze u Sevastopolju.

Zebnju Juščenka, na neki način, potvrdio je u petak Vladimir Visocki, glavnokomandujući ruskih pomorskih snaga, izjavom da bi broj ruskih brodova stacioniranih u Sevastopolju mogao uskoro da bude znatno povećan. Naime, prema Visockom, osnovni dogovor između dve države podrazumeva prisustvo u ukrajinskoj luci čak stotinu brodova sa 25.000 ljudi. Trenutno se tamo nalazi 35 borbenih plovila sa 11.000 članova posade. Da ne bi bilo zabune, prvi čovek ruske mornarice je dodao i da Crnomorska flota nema nameru da napušta svoje sadašnje pozicije. Eventualne korekcije su moguće, otvaranje novih baza je – izvesno.

Interesantno je da je, takođe u četvrtak, u krimskom gradu Simferopolju došlo do prave „bitke“ između pristalica i protivnika ulaska Ukrajine u alijansu. Kako su preneli mediji, tamošnji komunisti i pripadnici drugih nacionalnih partija su „natovce“ gađali paradajzom, a potom ritualno spalili zastavu zapadnog vojnog saveza. Policija i specijalci uspeli su da održe kakav-takav red, tako da do fizičkog kontakta dve grupe nije ni došlo.

Budućnost ruske Crnomorske flote na sadašnjim pozicijama ne samo da sve više zagreva atmosferu u Ukrajini, a na Krimu posebno, nego se pretvara i u oruđe za obračun na unutrašnjopolitičkom planu. Posebno između Juščenka i aktuelne premijerke Julije Timošenko. A kako izgleda, u toj bici biće u budućnosti dozvoljeno mnogo štošta. Sukob dvoje lidera „narandžaste revolucije“ iz 2004. do sada je prigušivan na razne načine. Primirju bi uskoro mogao da dođe definitivan kraj.

Objektivno, predsednikovu izjavu o NATO-u kao jedinom garantu ukrajinskog suvereniteta devalvira već i sama činjenica da su garancije tog suvereniteta „overene“ još 1994, takozvanim, Budimpeštanskim dogovorom po kojem o takvim stvarima brinu članice Savet bezbednosti UN – Rusija, SAD, Kina, Velika Britanija i Francuska. Drugim rečima, priklanjanje NATO-u značilo bi i direktno dezavuisanje Saveta bezbednosti, na šta u Ukrajini teško da su spremni.

Sa druge strane, u Moskvi su svesni da bi njihov odlazak iz Sevastopolja značio istovremeno otvaranje vrata brodovima zapadne alijanse, čime bi odnos snaga u prostoru Crnog mora bio drastično narušen. Naravno, na štetu Rusije. Upravo na tu kartu rešila je da igra Julija Timošenko. Naime, kako prenose ukrajinski mediji, „narandžasta princeza“ je spremna da, u zamenu za podršku Moskve na predsedničkim izborima 2009, „zaboravi“ na problem Crnomorske flote. U „paketu uzajamnih korisnih ustupaka“ su i cena gasa koji Ukrajina kupuje od Rusije, zarada od transporta istog ka zapadu Evrope, naknada za najam sevastopoljske luke koja, kako se tvrdi, iznosi 17 miliona dolara godišnje....

Prošlonedeljne izbore za gradonačelnika Kijeva (koje nisu dobili ni „juščenkovci“ ni „timošenkovci“) ukrajinski posmatrači su ocenili kao svojevrstan signal za početak predsedničke trke. Ulogu Rusije, makar i posrednu, u toj igri Juščenko neće moći da prenebregne, to je jasno već sada. Kao i nekoliko drugih činjenica. Pre svega, podrška ulasku u NATO među ukrajinskim građanima ne prelazi dvadeset procenata, drugo, Julija Timošenko je daleko jači igrač na domaćoj sceni od njega, treće, najveće članice EU nedavno su jasno stavile do znanja da, zasad, nisu preterano naklonjene partnerstvu sa Ukrajinom na vojnom planu.

Ukratko, Juščenko će, kao i 2004, morati kartu da stavi na Vašington, što mu svakako neće doneti nove glasače. I, što je još delikatnije, ponovo će stvoriti situaciju u kojoj o sudbini njegove zemlje odlučuju veliki svetski igrači. U tom svetlu pozivanje na ulogu NATO-a, ili bilo koje druge strane vojne sile, u očuvanju ukrajinskog suvereniteta deluje samo kao dolivanje ulja na vatru.