Bečki valcer udesno

Bečki valcer pleše se udesno. Samo majstori ovog plesa i bečki socijalisti kadri su da usred igre promene pravac – prvi na parketu, drugi u politici.

Slikovito poređenje političkih prilika u Austriji pred današnje, vanredne parlamentarne izbore ima višestruki smisao: iskorak ulevo bio bi u ovom trenutku iznenađujući, kao i zaokret u tradicionalnom plesu. S tim što bi u slučaju (neočekivane) pobede građanske levice izvesno izostali povici „bravo”, bar ako je o većinskom raspoloženju birača reč. Sudeći po studijama izbornih analitičara, austrijski glasači su desno orijentisani kao pre stotinu godina, kada je tadašnja posthabzburška Austrija tražila novi identitet i lomila se između austromarksizma podeljene radničke klase i konzervativizma seljaka i pripadnika građanske, srednje klase.

Sveukupna pobeda umerenog i desnog centra donedavnog kancelara Sebastijana Kurca i njegovih bivših koalicionih partnera, slobodara, ne dovodi se u pitanje. Mada, taj podatak ne podrazumeva i sklapanje nove koalicije između partnera koji su zbog korupcionaškog skandala slobodara morali da raspišu prevremene parlamentarne izbore.

Podsećanja radi, vinovnik takozvane afere „Ibica”, koja je dovela do raskida koalicije, tadašnji lider slobodara Hajnc Kristijan Štrahe, podneo je ostavku na sve funkcije i time otvorio „kancelarsku stazu” svom nasledniku, izuzetno popularnom Norbertu Hoferu, koji se kao predsednički kandidat prethodno suočio sa rivalom koga su podržale sve ostale parlamentarne stranke, sadašnjim predsednikom Aleksandrom van der Belenom. Hofer je tek u drugom krugu predsedničkih izbora pretrpeo tesan poraz od samo nekoliko stotina glasova. O popularnosti Hofera – koji je već viđen kao novi, „umereni” predvodnik ultradesničara – svedoči i najnovija „prljava kampanja” narodnjaka: Sebastijan Kurc, zazirući od popularnosti rivala, izneo je u javnost podatke o Hoferovom hroničnom grozničnom oboljenju ne bi li doveo u pitanje zdravstvenu podobnost slobodarskog prvaka.

Prevagu prilikom sklapanja koalicone vlade – prema svim raspoloživim parametrima, apsolutna većina jedne stranke nije realna – moglo bi da donese rivalstvo narodnjaka i slobodara. Ukoliko narodnjaci dobiju mandat za sastav vlade, očekivano bi bilo da ponude koalicioni savez socijaldemokratama i spreče slobodare da dođu na vlast.

Šta bi nova koalicija mogla da donese Austrijancima? Odnosno, šta bi u austrijskoj politici bilo drugačije ako bi narodnjaci i levica oformili vladu? Ili, takođe, kakav bi bio program nove vlade, ako bi narodnjaci i slobodari obnovili prethodnu koaliciju? U svim  komentarima analitičara se kaže: „Pod Alpima ništa novo”. Sve tri stranke ponudile su slična izborna obećanja. Na primer, prvakinja socijaldemokrata Pamela Rendi Vagner založila se u izbornoj kampanji za „iste šanse za sve”, što će reći – za socijalno odgovornije usklađivanje plata i troškova života, a pre svega za izgradnju novih stanova koje bi i socijalno slabiji mogli sebi da priušte. U tome se nije razlikovala od narodnjaka. Sa druge strane, nije propustila priliku da ukaže na teme vezane za migracije, koje su glavni adut slobodara. I ona se založila za „integraciju” potencijalnih migranata pre nego što dođu u Austriju, za efikasnije zaštitu spoljnih granica, po ugledu na Mađarsku i Sloveniju.

Izbori, dakle, i potonja nova vlada, sve su prilike, neće bitno promeniti dosadašnju politiku. Promene su verovatne samo u stranačkim strukturama: dva od tri politička prvaka/prvakinje moraće da plate cenu eventualnog izbornog neuspeha. Socijaldemokrate su predočile Pameli Rendi Vagner da će o nastavku njenog liderstva biti odlučeno 30. septembra – dan posle izbora. A među pripadnicima „stare garde” u narodnjačkim krugovima već se otvoreno raspravlja o tome ko bi mogao da nasledi Sebastijana Kurca na čelu stranke – u slučaju izbornog fijaska.

Stranka Sebastijana Kurca favorit

Beč – Oko 6,4 miliona Austrijanaca danas, na prevremenim parlamentarnim izborima, odlučuje o budućoj vladi.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, prenosi Tanjug, nema sumnje oko toga ko će biti pobednik prevremenih izbora, ali je neizvesna borba oko druge pozicije, a neizvesno je i koja će koalicija proizaći iz rezultata glasanja.

Narodna partija (OVP) Sebastijana Kurca može računati na oko 34 odsto glasova, i time ostaje jasno prva politička snaga u zemlji. Na drugom mestu mogla bi biti Socijaldemokratska partija (SPO), koja bi u ovom trenutku mogla osvojiti između 20 i 22 odsto glasova. Tesno iza socijaldemokrata je Slobodarska partija Austrije (FPO), kojoj je afera „Ibica” nanela veliku štetu, ali ne toliku da je potpuno pala, pošto bi, prema istraživanjima, za slobodare glasalo oko 20 odsto birača.

Zelenima, koji na izborima 2017. godine nisu prešli cenzus, prognozira se rezultat od 11 odsto, a iza njih bila bi još samo stranka Neos.