U Makedoniji nude stara obećanja

Specijalno za „Politiku"
Skoplje, 28. maja – U Završnici predizborne kampanje za prevremene izbore u Makedoniji zakazane za nedelju 1. juna zgušnjavaju se uobičajene manifestacije u borbi za glasače i poslanika više u nacionalnom parlamentu. Svi konkurenti, dve koalicije makedonskih partija, dve vodeće albanske partije i nekoliko sitnih stranaka, već su ispucali ključne argumente tako da u tri naredna dana ne treba očekivati značajne obrte u prezentacije onoga što se nudi dezorijentisanim građanima.

Albanske, Demokratska partija Albanaca (DPA) i Demokratska unija za integraciju (DUI), predizbornu kampanju začinile su incidentima u kojima je bilo pucnjave, premlaćivanje, demoliranja izbornih štabova i zaplašivanja protivnika. Strani posmatrači strahuju od završnog okršaja, a domaći analitičari smatraju da nedeljna završnica u albanskom političkom korpusu može da stavi tačku na ukupnu regularnost izbornog nadmetanja.

Valja odmah kazati da je žestina trvenja među pristalicama Menduha Tačija i Ali Ahmetija, čelnika dve vodeće partije, posledica nastojanja da se prevagom u broju osvojenih poslaničkih mesta obezbedi inače zagarantovan status partnera budućoj vladajućoj koaliciji. Na prošlim izborima pobednik je bila Ahmetijeva DUI, ali je ovaj ostao u opoziciji jer je tadašnji mandatar Nikola Gruevski, prednost dao Tačijevoj DPA, iako je osvojila manji broj poslaničkih mandata.

Tači ne bira sredstva

Nekadašnji lider paravojne ONA i sadašnji predsednik DUI Ali Ahmeti je i pre početka izborne kampanje najavio da će, ukoliko njegova partija pobedi u među albanskom nadmetanju, postati deo vlasti i „drugim sredstvima”. Ahmeti je tako parirao lideru vmrovaca Nikoli Gruevskom, koji je u oči izbora izjavio da će mu, ako dobije priliku da formira vladu, Tači opet biti koalicioni partner. Znajući za težinu ova dva dijametralno suprotstavljena gledišta, Menduh Tači ne bira sredstva da poziciju koalicionog partnera izbori na izborima. Uostalom, većina incidenata u prethodnih dvadesetak dana pripisana je njegovim sledbenicima, a sam Tači je optužen za neuspeli pokušaj atentata na lidera DUI.

Upravo zbog svakodnevnih danonoćnih incidenata u sredinama gde su Albanci brojniji (zapadna Makedonije i kumanovsko-lipkovački region), izborna kampanja među rivalima na makedonskoj strani ostala je u senci. Istina, ni u makedonskom političkom bloku nije sve bilo po proklamovanim propisima, ali je okršaj između VMRO DPMNE Nikole Gruevskog i Socijaldemokratskog saveza Radmile Šećerinske ostao u ravni nepristojne retorike i neumerenog ruženja protivnika.

Vmrovcima su se u predizbornoj kampanji pridružili lideri partija nacionalnih manjina, pa i oni čiji su programi i politička orijentacija nepomirljivo sučeljeni. Procenivši da sa zahuktalim Gruevskim mogu lakše doći do poslaničkih privilegija, lideri etničkih partija su, i ne pitajući članstvo, okrenuli leđa SDSM-u, svom tradicionalnom partneru. Na čuđenje Srba, deo vmrovske koalicije je i Demokratska partija Srba.

Partija aktuelnog premijera je preko noći postala mamac za sve kojima je vlast prevashodni cilj, a na preorijentaciju „zadrtih levičara” uticali su rezultati anketa u kojima je Gruevski sa svojim pojačanim vmrovcima proglašen favoritom. A sve takve ankete opoziciona koalicija „Sunce – za evropsku Makedoniju” proglasila je naručenim i dobro plaćenim. Ali ako je suditi na osnovu svih ispitivanja javnog mnjenja, u prednosti su vmrovska koalicija „Za bolju Makedoniju” i Ahmetijeva DUI.

Nadvikivanje oko NATO-a i EU

Epicentar predizbornih aduta glavnih konkurenata u ovoj predizbornoj kampanji su NATO i EU. Koalicija „Sunce” je svoju izbornu kampanju fokusirala na obećanju da će šest meseci posle izbora Makedoniju uvesti u NATO i EU, te da će to biti sigurna osnova za realizaciju svih drugih tačaka iz njihovog predizbornog programa.

Za razliku od Šećerinske, Gruevski forsira „preporod u sto koraka”, ekonomski prosperitet i očuvanje ustavnog imena zemlje, i za ostvarenje tih ciljeva traži podršku glasača, potencirajući da ih samo parlamentarnom većinom, a ona iznosi 61 poslanik, može ostvariti. Gruevski se u izbornoj kampanji okrenuo zemljoradnicima i stečajnim radnicima; prvima je ozakonio povlastice, manje poreze i povoljne kredite, a drugima „garantuje” trajno socijalno zbrinjavanje.

Gledano sa strane, makedonski izbori po mnogo čemu nalikuju onima koji su nedavno završeni u Srbiji. Shodno tome, ono što su radikali i narodnjaci u Srbiji, to su vmrovci u Makedoniji. Ulogu proevropskih snaga ovde ima koalicija „Sunce – za evropsku Makedoniju”, pa tu treba tražiti i očekivati ishod suprotan onome koji najavljuju istraživanja javnog mnjenja i politički analitičari.

Nijedna od partija koje će se u nedelju nadmetati za vlast u Makedoniji nije ponudila ništa novo i nepoznato. Na sceni su isti ili kompilovani programi iz prethodnih izbora, a glavni kandidati za poslanike su isti ljudi, oni koji punih sedamnaest godina verglaju istu priču.

Treba još reći da je u nadvikivanju oko NATO-a i EU zaboravljeno na tužnu svakodnevicu običnog makedonskog građanina, na činjenice da je stopa nezaposlenosti najviša u Evropi (iznosi 37 procenata), da je prosečna plata nešto iznad 200 evra, a da čak 80.000 porodica živi od minimalne socijalne pomoći.

A onaj koji u nedelju bude dobio mandat za upražnjavanje vlasti u naredne četiri godine, već sutradan će se suočiti sa tom stvarnošću – ali i sa bitkom za integritet, identitet i suverenitet zemlje, kojoj te atribute osporavaju prvi susedi.