Dan kad je otišao Bubalo
Мелбурн, Аустралија (Фото Пиксабеј)
Bubalo je bio najredovniji kupac, mada nikada nije kupio ništa!
Skidam katanac, koji smo stavili posle poslednjeg obijanja knjižare, i po navici okrenem se unazad. Uhvatio sam sebe kako to radim uvek kada sam u velikoj žurbi, pa kontrola popusti.
Da je Bubalo živ, sada bi mi on, onako u prolazu, dobacio: „Dobro jutro, gazda”. Ostala je samo navika, jer su njega Srbi iz Melburna sahranili o zajedničkom trošku još pre mesec dana.
Taj susret će za mene ostati misterija jer se dešavao svakog četvrtka oko deset ujutru, čak i kada zakasnim na posao. Da je neki drugi dan, pomislio bih da je Bubalo tempirao dolazak da bi se „ogrebao" za prvu jutarnju cigaru od moje supruge. Ali ovako...
Nije započinjao razgovor, osim ako ja ne bih uzvratio rečima: „Šta ima novo kod Srba?".
Onda bi usledilo izveštaj u kome nikada nije ogovarao, a umeo je da „pogodi u sredinu”. Inteligentno.
Niko nije znao gde živi, sve dok policija nije počela da se raspituje za njega. Onda se saznalo da je imao iznajmljenu sobu u obližnjem pansionu, uz samu kockarnicu u predgrađu Melburna koje se zove Dandenong.
S obzirom da nije platio kiriju sedam dana, ušli su u njegovu sobu da ga opomenu i našli ga mrtvog.
Verovatno da sam ja bio poslednji kome se Bubalo poverio. Naime, kod onog našeg redovnog jutarnjeg ćaskanja on mi se, nedelju dana pre toga, požalio da mu „lekari daju još mesec dana". Ja sam to protumačio više kao tugu za nedavno preminulim sinom, koji je bio više vezan za majku, njegovu razvedenu suprugu.
Bubala sam upoznao još 1990 u kluba „Bratstvo i jedinstvo”, gde je kosio travu a za uzvrat dobijao krevet za prenoćište. Negde na gornjem spratu, gde narod ne zalazi. Ljudi su ga zvali i da im moleriše, ali je on pristajao na to samo kada ga nije mrzelo. Više je voleo da sedi „kod Slađe” ili u obližnjoj kockarnici, gde mnogi naši subotom potroše celu socijalnu pomoć koju im država je prethodnog dana dala država.
Kažu da je na sahranu došlo „pola Dandenonga”. Ljudi su priloge davali na ulici, u šoping centru, i na drugim mestima. Svi su ga voleli i cenili.
Tokom trideset godina boravka u Australiji, Bubalo je bio jedan od najčešćih posetilaca naše knjižare, mada su knjige, filmovi i muzika bili poslednji na spisku njegovih interesovanja. Slava mu!
Džordž Petrović, Melburn
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika