Ilustracije Cuce Sokić

U okviru ovogodišnje manifestacije Dani evropske baštine, u Centralnom holu Narodne biblioteke Srbije večeras u 19 sati biće otvorena izložba „Otkriveni svet ilustracije Ljubice Cuce Sokić”.

Stvaralaštvo velike srpske slikarke ima svoje istaknuto mesto u istoriji srpske moderne umetnosti 20. veka, od poetike intimizma, do lirske apstrakcije, uz odlike sinteze racionalnog i lirskog, poetske atmosfere, diskretnog kolorita, odmerenosti i uzdržanosti pred motivom. U ovom njenom opusu postoji manje poznat segment njenog stvaralaštva posvećen ilustrovanju za decu i upravo njega ova postavka dodatno osvetljava, a reč je o periodu od 1935. do 1983. godine. Mnogobrojna prozna dela kao i najpoznatije časopise za decu druge polovine dvadesetog veka („Pioniri”, „Poletarac” i „Zmaj”) nadgradila je i obogatila sopstvenom poetskom vizijom stvarnosti, unoseći u svaku ilustraciju osobeni stilski pečat i provlačeći na suptilan način apstraktne oblike i forme prisutne u njenom slikarstvu šezdesetih godina prošlog veka. Pred posetiocima će biti sto pedeset originalnih objavljenih ilustracija, ali i nepublikovane ilustracije Alise i Pinokija, koje do sada nisu bile poznate javnosti, a koje nastaju oko 1962, prelomne u njenom radu, u trenutku kada se u slikarstvu postepeno oslobađa „deskripcije” i usmerava na valerski ritmovanu igru bojenih površina i prostornih odnosa.

– Ilustrovane bajke i romani sa elementima fantastike sublimiraju nataložene doživljaje iz detinjstva Ljubice Sokić koji su uticali na spontanu sposobnost stvaranja slika nezavisno od opažaja i čula. „Alisa iz čarobne zemlje” Luisa Kerola i „Pinokio” Karla Kolodija spadaju u red najlepših i najenigmatičnijih ilustracija koje su ostale nepublikovane. Ovi omiljeni književni junaci iz detinjstva umetnice pružaju nagoveštaje o unutrašnjim procesima koji se odigravaju u dubini njenog bića. Na fantastičnom primeru oživljenog predmeta Pinokio, baš kao i Alisa koja menja svoju veličinu i smer kretanja na putu do čudesne zemlje, doživljava ličnu metamorfozu, od nosa koji raste, do konačnog preobražaja u ljudsko biće. Za Ljubicu Sokić, svet bajkolikog i nevidljivog do koga se dolazi emocijama, postoji paralelno sa strogo racionalnim univerzumom u kome vladaju odnosi geometrije i ravnoteže – kaže za „Politiku” Gorana Stevanović, istoričarka umetnosti i voditelj Grafičke zbirke NBS, autorka ove izložbe.

Iz celokupne obimne i žanrovski raznovrsne ilustratorske zaostavštine Cuce Sokić na poseban i vrlo prisan način izdvajaju se portreti dece. Upravo u njima reflektuje se ona tiha postojanost i znatiželjnost karaktera umetnice u pokušaju da uhvati i zamrzne duševnu teksturu portretisanog lika. Prateći deo postavke čine knjige iz njene lične biblioteke sa ilustracijama koje je uradila, potom autoportret i predmeti iz ateljea koji se čuvaju kao deo Zaostavštine Ljubice Cuce Sokić u Narodnoj biblioteci Srbije, dobijeni na poklon od porodice Gatalović.