Micotakis suočen s migrantskim izazovom

Od našeg dopisnika
Atina – Zaustavljanje nelegalne migracije i ubrzavanje procedure za rešavanje azilantskog statusa izbeglica suština je odluke vlade Kirijakosa Micotakisa kojom se hvata u koštac s problemom sve većeg broja pridošlica. Ideja Micotakisovog kabineta je da donošenjem „rigoroznog, ali pravičnog” zakona reši problem koji, s obzirom na to da je „balkanska ruta” za migracije zatvorena, pogađa – isključivo Grčku. Zvanično je saopšteno da se broj nelegalnih ulazaka sa turske obale preko kopnenih granica povećao za 100 odsto u odnosu na prethodnu godinu, da je od januara u zemlju ušlo 33.000 ljudi, da trenutno 85.000 migranata i izbeglica, od čega je 35 odsto dece, čeka rešavanje svog statusa i da većina njih nema pravo na azil.

Na sednici vlade je zaključeno da Grčka ima migrantski, a ne izbeglički problem, koji potpada pod drugačije kriterijume kada je reč o dobijanju azila i da upravo zato mora da se donese zakon kojim će problem biti regulisan. Precizirano je da on pored unutrašnjih napora i zakonske regulative zahteva i internacionalizaciju na svim nivoima jer Grčka, kako je to Micotakis poručio sa govornice Generalne skupštine UN, „nema snage da se više sama nosi sa problemom migracije, hiljadama ljudi koji nezakonito ulaze u zemlju i tu ostaju”.

Tako će već u novembru nekoliko hiljada migranata i izbeglica biti prebačeno na kopno, čime će se rasteretiti ostrva u Istočnom Egeju na kojima su prihvatni centri pretrpani i nema uslova za boravak ljudi tokom zimskih meseci. Cilj je da se u kampovima na kopnu do kraja iduće godine smesti ukupno 40.000 migranata i izbeglica, za šta se ubrzanim tempom pripremaju uslovi. Posle susreta ministra za zaštitu građana Mihalisa Hrisohoidisa sa predsednicima opština i oblasti dogovoreno je da se „teret” podeli i pridošlice ravnomerno raspodele.

Na sednici vlade olučeno je da svi oni koji nemaju uslove za dobijanje azila ili onih kojima je on odbijen budu smešteni u kampove zatvorenog tipa kako bi se kontrolisalo njihovo kretanje. Naime, ima nekoliko hiljada lica koja su posle odbijanja azilantskog zahteva jednostavno nestala, što znači da se kriju na teritoriji Grčke. Prvi put će se sastaviti precizni spiskovi tih lica kako bi mogla da budu vraćena.

Takođe, Micotakis želi da ovo pitanje bude stavljeno na dnevni red samita EU sredinom oktobra, a do tada novi zakon o migrantima i izbeglicama mora da prođe kroz grčki parlament.

Istovremeno, ubrzava se proces izdavanja azilantskih papira za izbeglice. Oni koji prema nacionalnosti imaju ograničene ili nikakve uslove uslove za dobijanje azila, biće registrovani u roku od tri dana, a rešenje moraju da dobiju najkasnije za tri meseca. Izbeglice će azil dobijati u znatno kraćem roku.