Blokada Rektorata – akademsko ili političko pitanje

Poslanici Skupštine Srbije iskoristili su juče mogućnost za postavljanje pitanja vladi na početku sednice da zatraže obaveštenja o blokadi Rektorata Beogradskog univerziteta, izborima na KiM, saobraćajnim kamerama...

Istakavši da će ministarstva sama proceniti u čijoj je nadležnosti odgovor na njegovo pitanje, Đorđe Milićević (SPS) rekao je da je Srbija demokratska zemlja u kojoj svako ima pravo da protestuje, da se odluči na bojkot i tako izrazi politički stav, ali: „Da li je normalno da lideri jednog dela opozicije prete glavnom i odgovornom uredniku jednog dnevnog lista i njegovim novinarima, samo zato što im se ne sviđa kako izveštavaju?” Pitao je i „da li je logično da 15 studenata blokira rad Rektorata BU, da li je to akademsko ili političko pitanje” , kao i „da li je normalno da se nekome ko samo radi svoj posao kao Goran Vesić (SNS) dođe ispred kuće i da mu se preti”, insistirajući da nadležni organi reaguju.

Aleksandar Marković (SNS) pitao je rektorku BU kako je „prepoznala članove vladajuće stranke u Rektoratu tokom blokade navodnih studenata, koji u stvari pripadaju organizaciji ’Jedan od pet miliona’, ili joj je možda neko rekao da to treba da kaže, ili je neko vršio pritisak na nju, ili ju je doveo u zabludu?” Dodao je da je „krajnje neverovatno da ona izjavi da su pripadnici vladajuće stranke upali u Rektorat i to desetak dana pošto su pripadnici organizacije ’Jedan od pet miliona’ zaposeli tu zgradu ne dozvoljavajući joj da uđe unutra”.  Istakao je: „Ono što je još neverovatnije jeste to što nije videla, a cela Srbija je videla opozicione lidere Boška Obradovića, Zorana Lutovca i onog Branka Miljuša, koji su danima dolazili u Rektorat da podrže te navodne studente, koji su se u startu izjasnili kao politička organizacija ’Jedan od pet miliona’,”

Marjan Rističević (NSS) pitao je Ministarstvo prosvete i vladu „šta će preduzeti da se povrati autonomija Beogradskog univerziteta, koja se desila zauzimanjem Rektorata od vremešnih studenata, a ni rektorka nije sveta krava i to treba reći?” Dodao je: „Šta će  Ministarstvo prosvete učiniti da Rektorat više ne bude politički brlog jedne političke organizacije, koja sebe naziva ’Jedan od pet miliona’?” Ministarstvo pravde pitao je šta će ono i nadležni organi preduzeti protiv Rade Trajković kako bi se „ona bila saslušana i pružila informacije o tome ko joj je, kada i gde nudio snimke ubistva srpskog političara sa KiM Olivera Ivanovića”. Istakao je da „gospođa Trajković pokušava da surovo ubistvo Ivanovića prišije državi Srbiji, zato je važno da se ona sasluša i da pruži informacije”.

Đorđe Vukadinović (NS–PZSS) rekao je da njegovo „pitanje sadrži apel predsednicima države i vlade i direktoru Kancelarije za KiM za bojkot izbora na Kosovu”. Naveo je da je to nužno i zbog odluke da se zabrani glasanje sa srpskim dokumentima, ali i zbog zabrane spota u kome se pominje Srbija. Kazao je da bojkot „nije više politička stvar nego stvar elementarnog dostojanstva, samopoštovanja države i njenih institucija”.

Milorad Mirčić (SRS) pitao je vladu i predsednika države  „da li će i kada vlada zvanično uputiti inicijativu SB UN da se otvori rasprava o doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, pogotovo u delu u kome se precizira kako treba vratiti srpsko stanovništvo, to jest građane koji su živeli na KiM, u pokrajinu, takozvano ili suštinski statusno pitanje”? Kazao je i da, „po radikalima, očigledno u vođenju spoljne politike zemlje preovlađuje jedna metoda i mišljenje, koje je prepoznatljivo po ličnosti koja se zove Sonja Liht” i dodao: „To ništa dobro neće doneti nama u Srbiji”.

Nemanja Radojević (SMS) kazao je da je „na ulicama Beograda postavljeno nedavno hiljadu kamera”, da je direktor policije Vladimir Rebić rekao da će deo njih biti u funkciji prepoznavanja saobraćajnih prekršaja, a deo u sprečavanju činjenja najtežih krivičnih dela i pitao resornog ministra Nebojšu Stefanovića kojim aktima se reguliše ovakav način prikupljanja i obrade podataka. Tražio je i da mu se dostave tačne adrese mesta gde su kamere postavljene.

Lazanski više nije poslanik

Skupština je na početku sednice konstatovala ostavku Miroslava Lazanskog (SNS), pa on od juče više nije poslanik. Lazanski je ostavku podneo pošto je postavljen za ambasadora naše zemlje u Rusiji.