Hrvatski nuklearni otpad sve bliže granici sa BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Prvi put zvaničnici iz Zagreba su otvorili karte i potvrdili ono o čemu mediji već duže vreme spekulišu, a o čemu hrvatske vlasti izbegavaju komunikaciju sa susedima – lokacija na Dvoru uz samu granicu sa BiH najizglednije je mesto gde će se smeštati radioaktivni otpad iz Hrvatske.

Sve je izvesnije da će se crne slutnje žitelja pograničnih opština obistiniti i da Hrvatska nema nameru da uzme u obzir molbe suseda i odustane od skladištenja opasnog otpada na lokaciji sa koje preti da ugrozi oko četvrt miliona stanovnika.

Oni koji se protive namerama da se na tri kilometra od granice smešta hrvatski deo otpada iz nuklearke „Krško” uzdaju se u to što još nisu pribavljene ekološke saglasnosti, pa su verovali da će Hrvatska prihvatiti ponudu Slovenije da u Vrbinama, pored Krškog, zajedno skladište otpad. No, delegacije Hrvatske i Slovenije u ponedeljak nisu postigle dogovor o zajedničkom odlagalištu, a hrvatski mediji su izvestili da Zagreb nastavlja s aktivnostima oko obezbeđivanje svog odlagališta, jer zasad nije postignut konsenzus za zajedničko skladištenje srednje i niskoradioaktivnog otpada iz Krškog.

Potvrdili su to na zajedničkoj konferenciji za novinare hrvatski ministar zaštite okoline i energije Tomislav Čorić i slovenačka ministarka za infrastrukturu Alenka Bratušek.

Slovenija namerava da gradi skladište u Vrbini kod Krškoga i predlaže da se tu skladišti i otpad iz nuklearke koji kao drugom suvlasniku pripada Hrvatskoj. Slovenci su i dalje otvoreni za razgovore s Hrvatskom.

Iz Zagreba pak kao ključni problem navode to da Slovenija predviđa da se u Vrbini skladišti samo radioaktivni otpad iz nuklearke „Krško”, što za Hrvatsku nije dugoročno rešenje s obzirom na činjenicu da na nizu lokacija ima institucionalni otpad. Zagreb bi da se nađe jedna lokacija za sav otpad.

Ministar Ćorić kaže da se Zagreb sprema za alternativno rešenje i potvrđuje da je reč o lokaciji Čerkezovac na Trgovskoj gori kod Dvora. Dodaje, ipak, da treba videti kako će se nastaviti razgovori sa Slovenijom o mogućnostima zajedničkog skladištenja. Na novinarsko pitanje da li problem može biti protivljenje suseda, to jest Park prirode „Una” na svega kilometar od planirane lokacije, Ćorić kaže da „u Dvoru nema nikakvog parka prirode”, dok protivljenja iz Hrvatske i susedstva koja se mogu čuti opisuje kao „nepotrebno sejanje straha”.

Hrvatska strana poručuje da će u narednim godinama biti reči o ekološkoj prihvatljivosti i da će susedi imati priliku da iznesu argumente. Iako se minulih godina pominjalo sedam mogućih lokacija, Ćorić kaže da nema plana B i alternativne lokacije i da bi se, u slučaju da za Dvor ne prođe studiju uticaja na okolinu, morala prihvatiti ponuda Slovenije. Ekološka udruženja zastupaju drugačiji stav.

„Previše je vremena izgubljeno na pretnje tužbama i prebacivanje odgovornosti za problem koji se vuče još od 1999. godine. Uspeli smo u nameri da se glas iz BiH čuje izvan zemlje. Verujem da će Hrvatska na kraju odustati, ali bez obzira na to hitno moramo aktivirati pravne mehanizme, a ne samo pričati”, kaže za naš list Mario Crnković iz organizacije „Grin tim”, koja je prošle sedmice organizovala proteste u Novom Gradu, okupivši tamo predstavnike brojnih gradova.

I iz pograničnih opština reaguju i kažu da je vreme da počne da se sprema tužba protiv Hrvatske.

„Presudan razlog da Hrvatska potencira Dvor jeste novac. Argument da im je Vrbina neprihvatljiva zato što je u vodotoku Save ne stoji, jer će tamo svejedno biti odlagalište, pitanje je bilo da li će to biti polovina ili sav radioaktivni otpad iz elektrane ’Krško’”, rekao je načelnik opštine Novi Grad Miroslav Drljača.

Načelnici hrvatskih opština Petrinje i Dvora u reakcijama na izostanak dogovora navode da je to veoma loše i poručuju da se otpad treba skladištiti tamo gde je i nastao a ne da lepi krajevi postaju „nacionalno smeće”.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić zapretio je: „Sasvim sigurno da ćemo, ako na kraju budemo dovedeni u tu situaciju, iskoristiti ono što nam pružaju odredbe međunarodnih konvencija i verovatno pokrenuti međunarodni spor ili arbitražu.”