Samo zakon spasava Staru planinu

Iako je predsednik Aleksandar Vučić prošle nedelje rekao da će predložiti Vladi Srbije da se zabrani izgradnja minihidroelektrana u zaštićenim područjima, obećanje nije promenilo stanje na terenu. Stanovnici Stare planine i dalje žive u vanrednom stanju, spremni da se u svakom času bore protiv korporativnih ekologa koji bi da na njihovoj teritoriji podižu betonske brane i reke preusmeravaju u cevi zarad „zelene struje”. U pripravnosti će, kako kažu, ostati sve dok obećanje predsednika ne preraste u pravni akt.

 – Zadovoljni smo sastankom, ali nikome ne smemo da verujemo na reč. Zato ćemo nastaviti da štitimo svoje reke dok cela Stara planina ne bude bezbedna – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja Odbranimo reke Stare planine.
Osim što bi na ovaj način zabranili podizanje novih MHE u zaštićenim područjima, na sastanku predsednika i aktivista pričalo se i o formiranju komisije koja bi preispitala sve dozvole.

– Ideja je da se što pre formira tim sastavljeno od predstavnika države, stručnjaka i aktivista, odnosno ljudi koji žive pored tih reka koji bu proveravali svu pribavljenu dokumentaciju. Recimo, pre svega da li je projekat urađen po zakonu, ukoliko nije odmah bi bio zabranjen njihov rad. Dobro je i što su lokalne samouprave polako počele i same da donose propise kojima zabranjuju izgradnju MHE na svojim teritorijama, kao što je slučaj u Vlasotincu – dodaje Jovanović.
Stručnjaci i borci za zaštitu životne sredine duže vreme upozoravaju da je veća šteta nego korist od „zelenih” kilovata, budući da se betonske brane postavljaju čak i u male potoke. Tako ne samo da se narušava izgled prirode, već se ugrožavaju i biljni i životinjski svet.

Iako zadovoljni zbog toga što je do sastanka došlo, i oni su sa rezervom dočekali vest o rešenosti predsednika da stane na put izgradnji MHE. Još uvek pamte kako je 2013. godine Ministarstvo energetike pozvalo investitore da grade minihidrocentrale na 317 lokacija, obećavajući otvaranje novih radnih mesta. Odatle i sumnja – da li je predsednik zaista uvideo koliku štetu one čine okruženju ili je ovo samo još jedno populističko obećanje pred izbore.

Od 2008. pa do aprila ove godine širom naše zemlje je izgrađeno 125 minihidrocentrala, a izdato je 1.700 dozvola za izgradnju na 600 lokacija.

Zahvaljujući preduzimljivim privrednicima koji su u kroćenju planinskih reka prepoznali dobar profit najugroženije je postalo područje Kopaonika, gde u slivu reke Jošanice pa do Ibra ima čak 17 malih hidroelektrana. Čak nije pošteđen ni prostor nacionalnog parka. Na Staroj planini planirana je izgradnja oko pedesetak MHE što bi, tvrde tamošnji stanovnici, opustošilo čitav prostor i nateralo meštane da se iseljavaju jer bi ostali i bez vode za piće i bez posla, odnosno bez mogućnosti da se bave zemljoradnjom.
Planirano je da do sledeće godine udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije naša zemlja bude povećana na 27 odsto. Ali „zelena struja” ne mora da stigne samo iz reka, već je mogu proizvesti vetroparkovi, biomasa, sunce… registar izdatih energetskih dozvola resornog ministarstva svedoči da je najveće interesovanje za MHE. Tako je do juna 2018. godine izdato 169 takvih dozvola za minihidrocentrale, a daleko manje za vetroelektrane (28), solarne elektrane (5), za proizvodnju struje iz biomase (pet), biogasa (četiri…
Razlog za veliko interesovanje za MHE je brzo vraćanje uloženog novca i – dobra zarada. Nesumnjivo, cena od oko dvanaest evrocenti za kilovat-čas, koju državni elektrodistributer plaća vlasnicima tih hidroelektrana obezbeđuje dobar profit. Istovremeno, kilovat-čas struje koja nije „zelena” košta upola manje – 6,3 evrocenta. A tu razliku plaćaju potrošači u Srbiji kroz račune za struju.
Kako je svojevremeno za naš list objasnio vlasnik jedne minihidrocentrale, takva investicija se isplati za otprilike pet godina. Računica je jednostavna, gradnja košta oko 2.500 evra po instalisanom kilovatu, a povlašćena cena struje koju država plaća traje 12 godina.

S druge strane, protivnici MHE u svojoj borbi protiv ovakvog posla kao argument navode i to da je količina struje koja od njih stigne mala. Do sada stručnjaci su računali da u ukupnoj količini proizvedene struje MHE učestvuju sa tek tri odsto, ali najnoviji podaci organizacije „Benkvoč” koje su objavili u saradnji sa Svetskom organizacijom za prirodu, pokazuju da je njihov doprinos daleko manji – tek 0,8 odsto. U tom izveštaju navode se i podaci Agencije za energetiku koji kažu da su prošle godine MHE dobile gotovo polovinu od ukupnih podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije: od preko 52 miliona evra minihidrocentralama pripalo je nešto manje od 25 miliona evra.

Na sastanku sa aktivistima sa Stare planine, među kojima su bili i univerzitetski profesori pa i dekan Šumarskog fakulteta, protivnik malih hidrocentrala od prvog dana zbog štete koju prave prirodi, predsednik Aleksandar Vučić je obećao da će posetiti i Rakitu, mesto koje je postalo simbol borbe protiv MHE. Uporni zaštitnici životne sredine još biju bitku sa isto toliko upornim investitorom koji, uprkos i negativnom rešenju Ministarstva za zaštitu životne sredine, nastavlja gradnju MHE na Rakitskoj reci.
– Investitoru je stiglo i drugo rešenje koje je izvršno, ali cevi i dalje stoje. Nećemo stati dok ne izbacimo minihidoelektrane sa našeg područja i izbrišemo mogućnost da ih ikada bude na Staroj planini. Srbija je među najsiromašnijim zemljama kada je reč o vodenim površinama na Balkanu i zašto bismo uništavali ono što nam je ostalo – upozorava Aleksandar Jovanović.