Blizu sto Iračana poginulo u protestima

Saudijska Arabija i Avganistan su krajem prošle nedelje dokazali da nisu u stanju da vode rat dok je do ovog vikenda Irak potvrdio da je nesposoban za mir nakon što je na petodnevnim protestima u toj zemlji, javlja Al Džazira, stradalo gotovo stotinu ljudi, mahom demonstranta, na koje su bezbednosne snage otvorile vatru.

Od država u tom regionu u koje su SAD uložile najviše truda i resursa, jedino je Izrael na nogama, mada i on uzdrman nemogućnošću da se vlada formira ni posle drugih ovogodišnjih izbora, u čemu ogromnu ulogu ima i strah još aktuelnog premijera Benjamina Netanijahua od optužnica za korupciju. Isti taj kancer, naširoko rasprostranjeno podmićivanje, ali kao simptom kolapsa država koje ono malo funkcionalnih javnih službi što su ranije imale nikad nisu oporavile nakon američke invazije, sada je među razlozima koji ka propasti guraju Avganistan i Irak.

Motivi koji su Iračane opet isterali na ulice su, sudeći po onome što govore raznim novinarima, oni koji su ih na masovne demonstracije nagnali i lane i pre tri godine: podivljala korupcija, masovna nezaposlenost, hronični raspadi sistema snabdevanja električnom energijom i vodom, urušavanje zdravstvenih ustanova. Po društvenim mrežama ima naznaka da je jedan od okidača za ove proteste bio i smenjivanje jedne od retkih nepodeljeno popularnih ličnosti iz državnog vrha, generala Abdula Vahaba el Saadija, s čela kontraterorističkih jedinica.

Heroj borbe protiv Islamske države, predvodnik maltene jedinog dela iračke armije koji se nije rasturio pred prvim iskušenjem na frontu i nije diskriminisao one što nisu šiiti već je u sebe uvrstio pripadnike svih naroda i ogranaka islama iz Iraka, Saadi je degradiran na savetničko mesto, za šta se sumnja da se desilo po diktatu Irana. Da su Iranci kidnapovali Irak vikalo se i tokom ovih demonstrancija, ali u Beloj kući i Pentagonu valjda znaju da tome ne treba previše da se raduju. Na uticaj SAD i njihovo preotimanje s Iranom o Irak, po svemu što se videlo ubrzo nakon američke invazije 2003. do danas, ne gleda se bolje nego na upliv teheranskog režima u bagdadske strukture moći.

U borbu za Irak uključila se i Saudijska Arabija, nudeći struju po povoljnoj ceni kada se Iran, zbog američkih sankcija, našao nemoćnim da je izvozi makar u dotadašnjem, ionako nedovoljnom obimu. No, to što Irak, zemlja sa četvrtim najvećim rezervama nafte u svetu, nije kadar da proizvede dovoljno električne energije govori sve o stanju njegovih javnih službi i neuspehu Amerikanaca da izgrade iračku državu nakon što su dokrajčili ono što je od nje Sadam Husein za sobom ostavio.

U kovitlacu pobune protiv invazije i verskih trvenja između šiita i sunita, kao i otpora Kurda centralnim vlastima, u izgradnji države u Iraku podbacili su i Džordž Buš Mlađi i Barak Obama dok je Donald Tramp obećao da se oko takvih poduhvata nigde više neće ni mučiti.

Bez snaga Amerikanaca i Kurda, bezmalo podjednako stranih jer među njima je jaka struja onih što žele otcepljenje, i bez šiitskih milicija, od kojih mnoge raportiraju Teheranu više nego Bagdadu, Irak se ni iz rata s Islamskom državom ne bi izbavio, ako i iz toga jeste, jer se ponegde u sunitskim krajevima još kriju džihadisti. Deo novca za obnovu većinski sunitskih oblasti pojela je sveprisutna korupcija, jačajući nepoverenje između stanovnika tih delova zemlje i dominantno šiitskih vlasti, ostavljajući mogući utisak da se sunitima opet nešto namerno zakida i polažući temelj za buduće izlive verskog nasilja.

Sunitske krajeve poslednji talas protesta nije zahvatio mada oni na površini deluju usmereno protiv muka svih Iračana i spontano, bez vođa, kakve jedan šiitski klerik tvrdi da prepoznaje u SAD i Izraelu.

Nejasno je da li je slučajnost to što se suniti nisu pridružili demonstracijama ili je to posledica podozrevanja da bi vojska i policija na takve njihove akcije gledale i oštrije nego kada ih preduzimaju šiiti. I lanjski protesti, kada je rat s Islamskom državom, u velikoj meri vođen u njenim sunitskim uporištima, bio gotov, predstavljani su kao sveirački, ali pitanje je da li je verska podeljenost države prevladana.

Plemenske razmirice i dalje proganjaju Avganistan, u kojem su talibani, koji kontrolišu najviše teritorije još otkako su ih SAD zbacile s vlasti 2001, zastrašili toliko ljudi da je jedva oko petine birača izašlo na predsedničke izbore. Oba glavna rivala, koji su već na čelnim pozicijama u državi, tvrde da su dobili više od 50 odsto glasova. Dok se oni glože, nad glavama im visi mogućnost da se Tramp, ne pitajući ih nizašta, opet predomisli i ipak sklopi mir s talibanima, kao što se nedavno zamalo desilo.

Rat je prodro i u Saudijsku Arabiju mada je njen princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman pretio Iranu da će ga preneti na njegovu teritoriju umesto što se preko posrednika tuku po trećim zemljama. Prvo su rakete i dronovi, bilo iz Irana ili od proiranskih pobunjenika Hutija iz Jemena, pogodili neke od najvažnih saudijskih naftnih pogona. Zatim su prošlog vikenda Hutiji objavili snimak navodnih borbi u Saudijskoj Arabiji u kojima su, kako tvrde, ubili ili ranili 500 i zarobili hiljade njenih vojnika. Snimak nije verifikovan, ali nije ni uverljivo demantovan. Decenije lobiranja u Vašingtonu i suptilnije korupcije, plaćanja za američko savezništvo kupovinom njihovog oružja, nisu pomogle. Ili će se SAD direktno boriti i za Saudijce ili će, ako jednom izbije potpuni rat s Iranom, dinastija iz Rijada biti prepuštena milosti neprijatelja.

Irački vojnici ponovo pucali u demonstrante

BAGDAD - Irački vojnici pucali su u pravcu oko 300 antivladinih demonstranata u predgrađu Bagdada koji su se šesti dan okupili u protestima u kojima je do sada širom zemlje poginulo skoro 100 ljudi.

Demonstranti, uglavnom mladići, raštrkali su se po sporednim ulicama, dok su vojnici blokirali glavni put kako bi ih sprečili da napreduju, pucajući iznad glava demonstranata.

Protesti se nastavljaju uprkos pozivima iračkog premijera Adela Abdul-Mahdija da se demonstranti sklone sa ulice, prenosi AP.

Tokom poslednjih nekoliko dana snage bezbednosti su se u velikom broju rasporedile u centru Bagdada, potisnuvši demonstrante sa Trga Tahrir na kojem su se okupljali.

Skupovi su se potom proširili na gradove na jugu zemlje, prenosi Tanjug.