Vozači su svesni rizika, a ipak ne poštuju pravila

Imaš samo jedan put i požuri polako. Milion kilometara preći ćeš tako.

To je refren pesme kojom Agencija za bezbednost saobraćaja ukazuje da nepropisno ponašanje tokom vožnje može u jednoj sekundi da promeni život. Petoro ljudi, koji se do tada nisu poznavali, našlo se u istom automobilu. Svako je išao na svoj put. Uživali su u vožnji, slikali se mobilnim telefonom, pili rakiju i samo je vozač bio vezan sigurnosnim pojasom. On je jedini preživeo udes i ostao invalid.

Spot je emitovan na seminaru Agencije za bezbednost saobraćaja, održanom ove nedelje na Kopaoniku. Ostavio je snažan utisak na svakog od 350 stručnjaka iz Uprave saobraćajne policije i opština iz cele Srbije.

– Nije dovoljno što 83 odsto vozača i suvozača u Srbiji vezuje zaštitni pojas. Potrebno je da to rade svi. Kada nam upotreba pojaseva na zadnjim sedištima bude iznad 12 odsto, koliko je sada, verujem da će to značiti da je promenjena svest građana. Ako vezuju pojas na zadnjem sedištu, to znači da se pravilno ponašaju i u svemu ostalom – rekla je Jasmina Milošević, vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Većina vozača neće priznati da su u trenutku saobraćajne nesreće imali u ruci mobilni telefon. Anonimne ankete pokazale su da 4,7 odsto vozača razgovara ili čita i piše poruke dok vozi, po čemu je Srbija na neslavnom prvom mestu u Evropi. „Tamna brojka” vožnje s telefonom u ruci može samo da se pretpostavi.

Za samo jedan sekund pogleda na mobilni telefon, automobil pređe prosečno 27 metara a vozač nije svestan šta sve tada može da se dogodi, naglasio je automobilista Dušan Borković.

– Najstrašnije od svega je to što su ljudi svesni rizika. Svesni su da to nije propisno i da je opasno, a ipak se tako ponašaju – ističe Jasmina Milošević.

Upotreba dečjih zaštitnih sedišta udvostručena je za proteklih godinu i po dana u svim lokalnim samoupravama, gde je Agencija poklanjala ova sedišta.

– I dalje nismo zadovoljni, jer tek 45 odsto roditelja decu prevozi s pojasom kada su van zaštitnog sedišta. Smatraju da na kratkim relacijama ne moraju da vezuju pojas niti da stavljaju decu u zaštitno sedište – kaže naša sagovornica i pokazuje nam muzičke spotove u kojima mališani iz vrtića pevaju „Veži se, veži se. Sedi u sedište” i „Stop. Stani. Gledaj levo desno levo”.

Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje u opštinama treninge za motocikliste i mopediste, koji sada u većem broju stavljaju kacige na glavu. Stručnjaci rade i s traktoristima, kako bi i oni bili svesni svoje uloge i rizika u saobraćaju.

Ankete su pokazale da iskusni vozači, oni koji su stariji od 40 i 50 godina, najteže menjaju svoje navike.

– Zato ne smemo da propustimo priliku da radimo s mladima. To je naša šansa da kod njih izgradimo ili promenimo stav o rizičnom ponašanju – ističe Jasmina Milošević.

Jedan od onih koji je promenio stav i prestao da vozi pod uticajem alkohola je poznati glumac Nenad Okanović. Pred saobraćajnom policijom na seminaru rekao je da se sada posvađa sa svakim ko hoće pijan da sedne za volan.

„Ne daj da te vozi alkohol”, glavni je moto njegovih predavanja u „krivoj sobi” koja vozačima simulira različite stepene alkoholisanosti.

– Alkohol i nedozvoljena brzina najčešće idu zajedno kada se utvrđuju uzroci saobraćajnih nezgoda. U gotovo 90 odsto slučajeva prekoračenja brzine u naselju oboren je pešak, i to često u blizini pešačkog prelaza, gde nikada do kraja ne možemo da kažemo da li je kriv pešak ili je kriv vozač – kaže Jasmina Milošević.

Jedan od strateških ciljeva Agencije za bezbednost saobraćaja je da do 2020. godine nijedno dete ne strada u saobraćaju u Srbiji. Načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov poručio je na seminaru na Kopaoniku da svaka opština na svojoj teritoriji treba da obezbedi uslove za bezbedno kretanje dece u saobraćaju.

– Moramo da učinimo sve što je do nas da zaista smanjimo stradanje u saobraćaju. Iako od 2010. godine beležimo trend smanjenja saobraćajnih nezgoda, moramo da razgovaramo o tome šta nam se dogodilo u julu ove godine. Do 25. juna beležili smo veliko smanjenje broja nezgoda, a u julu imamo drastičan skok i broja nezgoda i broja poginulih i povređenih. Posle toga, u avgustu i septembru, opet beležimo smanjenje. Moram da kažem da zaista nemam obrazloženje zašto nam se dogodio taj juli mesec, ali moramo sve učiniti da se to ne ponovi – rekla je direktorka Agencije.

Ukazala je na podatak da u 16 odsto slučajeva nije poznat uzrok saobraćajne nezgode. Prekoračenje brzine, alkohol, uslovi puta, greške vozača i propusti pešaka čine ukupno 84 odsto uzroka saobraćajnih nezgoda u Srbiji.

– Možda preostalih 16 odsto možemo da povežemo s julom mesecom i da potražimo odgovore koji će nam pomoći da narednu godinu dočekamo spremni i da vidimo šta je to što će uticati na veću bezbednost. Možda su to strože kazne, možda više preventivnih aktivnosti, a možda i nešto treće – što nam je ovog trenutka nepoznato – rekla je direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.