Paprika, kupus i ćevapi – može, ali bez širenja smrada

Jesen miriše na pečenu papriku, a zima na prasetinu i ribu. U proleće se širi „aroma” prosutog kiselog kupusa, dok se preko leta „inhaliramo” isparenjima s roštilja. Neki od ovih mirisa bude nostalgiju i sećaju na detinjstvo, pojave se i brzo prođu. Ima i onih s dužim rokom trajanja, čije udisanje postane prava tortura. Jer koliko god voleli pljeskavice, sigurno je da će vam, ako se uspavljujete i budite uz miris cvrčećeg roštilja, od toga postati muka. Uz bagete i kroasane, za doručak mnogi zamišljaju da su u Parizu... Ali idilu im brzo pokvari pomisao na to da pekar Mile upravo stavlja petnaestu turu bureka u pećnicu.

U jednom trenutku, ako smo predugo izloženi istom mirisu, neizbežno je da počnemo da ga doživljavamo kao neprijatan. Ali koliko god to bilo iritirajuće – uglavnom nije opasno. Osim, naravno, ukoliko ne razljutite komšiju, pripremajući jako mirisnu hranu na terasi, baš pored njegovog prozora.

– Pečenje paprike je sezonski posao i dešava se nedelju-dve u toku cele godine i to ne može biti zabrinjavajuće. Ali kad je reč o roštilju, pečenjarama i pekarama, štetnost tih mirisa zavisi od toga šta peku (da li tu ima ulja) i kakva se vrsta goriva koristi, to jest da li je to ugalj, jesu li peći na drva ili na struju. Treći faktor je sistem ventilacije, odnosno da li postoji filtracija otpadnih gasova. Ukoliko se ovakve delatnosti obavljaju u kontrolisanim i zakonom propisanim uslovima, nema nikakve opasnosti – objašnjava Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, dodajući da sama hrana nije prepoznata kao izvor emisije zagađujućih materija.

Mirisi, dodaje on, narušavaju komfor iako najčešće nisu opasni. Ali...

– Oni mogu da maskiraju neke druge opasne materije. Ta mirisna komponenta nije obuhvaćena zakonom, ali postoji jasna regulativa koja propisuje fizičko-hemijski sastav vazduha i prepoznaje jedinjenja koja su štetna. Zato postoje i granične vrednosti za kvalitet vazduha. Neke komponente imaju svoj karakterističan miris, ali se ne prepoznaju po njemu, nego se njihovo prisustvo potvrđuje jasnim analitičkim metodama – objašnjava Šoštarić.

Da mirisi koji se šire gradom uglavnom nemaju negativan efekat na zdravlje ljudi, smatra i dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja „Voždovac”.

– Oni koji samo prolaze pored roštilja i drugih izvora raznih mirisa, nisu ugroženi i ništa im se neće desiti. Druga je stvar što nije baš pristojno da se takvi mirisi osećaju u gradskoj sredini. Ali onaj ko stalno radi, recimo, za roštiljem, stoji pored njega i neprekidno udiše čestice koje se oslobađaju, može imati problema s plućima. Pošto dim može biti kancerogen, ukoliko za to imaju genetsku predispoziciju, oni mogu dobiti i neke maligne bolesti, najčešće disajnih puteva – kaže Dimitrijevićeva.

Zagađujuće materije od dima iz fabrika, kotlarnica i sličnih objekata kontroliše inspekcija za zaštitu životne sredine. Nadziru se pravna lica, a fizička ne, kažu iz sekretarijata za inspekcijske poslove. Inspektor za zaštitu životne sredine protiv onih koji zagađuju može preduzeti odgovarajuće mere koje propisuje Zakon o zaštiti životne sredine.

– Pošto građani imaju probleme s korišćenjem stanova u blizini ugostiteljskih i objekata brze hrane, pekara i slično, počela je da se radi odluka kojom će biti propisani uslovi u pogledu uređaja i opreme za odvođenje dima, pare, mirisa i drugih neprijatnih emisija, radi sprečavanja njihovog širenja u okolinu – dodaju iz Sekretarijata za inspekcijske poslove.

U sferu interesovanja Sekretarijata za poslove komunalne policije ne spada miris kao miris, već oni komunalnim problemom smatraju samo pripremu namirnica na otvorenom prostoru.

– Zabranjeno je paljenje vatre na javnim zelenim površinama, što se često dešava prilikom pečenja roštilja i paprika. Za nepoštovanje navedene zabrane komunalni inspektor, odnosno komunalni milicionar izdaje prekršajni nalog u skladu sa zakonom, te će se za navedeni prekršaj kazniti preduzeće ili drugo pravno lice novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara, novčanom kaznom od 10.000,00 dinara odgovorno lice u preduzeću i u drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 30.000,00 dinara preduzetnik, a novčanom kaznom od 10.000,00 dinara kazniće se fizičko lice za isti prekršaj – rečeno je iz ovog sekretarijata.