Revijalni početak

Mi već duže vreme ne pratimo svetske tokove u pevačkoj, posebno operskoj umetnosti, ne znamo ko su zvezde u usponu velikih operskih kuća niti koje su već na zalasku. Anđela Georgiju je pre dvadeset i više godine počela svoju blistavu karijeru u Metropolitenu i svim vodećim svetskim operskim kućama. Tada smo je gledali i slušali zajedno sa Robertom Alanjom u sjajnim produkcijama Pučinija, autora koji je postao njen zaštitni znak.

Prelepe pojave, markantna, uvek zapažena, Anđela Georgiju je ove večeri imala dostojnog partnera u mladom tenoru u usponu, Čarlsu Kastronovu. I kako to mladost uvek hrli ka svojim vrhuncima, snagom glasa u duetima je pokrivao sopranistkinju koja je plenila već samom svojom pojavom, ženskom koketerijom.

Bilo bi idealno da smo veliku umetnicu mogli da pratimo na sceni, u jednoj od njenih vodećih uloga (Toska, na primer), jer izbor autora i numera u koncertnoj verziji nikada ne daje potpunu sliku i doživljaj, bez obzira na to što je pratnja velikog simfonijskog sastava bila sasvim primerena značaju koncerta.

Čuli smo svakako nekadašnji sjaj interpretacije, pijana i pouzdane visine, ali se nismo oteli utisku da je pre više od dvadeset godina Georgiju bila na pozicijama sadašnjih koraka mladog, ambicioznog tenora Kastronova. U spoju mladosti i iskustva izrodili su se odlomci F. Čilee iz opere „Adrijana Lekuvrer”, Gunoovi iz „Romea i Julije”, Pučinijevi iz „Boema”. Ne uvek i na najvišem umetničkom nivou.

Nekoliko zasebnih arija koje je otpevala Georgiju demonstriralo je njen odnos prema vokalnoj umetnosti, sa mnogo glume, uz pokret i mimiku, oduševila je brojnu publiku koja je reagovala aklamacijama i cvećem sa balkona.

Orkestar nije bio samo pratnja pevačima, on je imao značajne nastupe u Šostakovičevoj Svečanoj uvertiri, u Korsakovljevoj Fantaziji na srpske teme op. šest (koliko da se i nešto srpsko čuje na otvaranju ovogodišnjeg Bemusa), u efektnoj Glinkinoj uvertiri za „Ruslana i Ljudmilu”.

Iznenađujuće, usred drugog dela koncerta pojavio se Ravelov La Vals, ozbiljna, obimna i raskošna u bojama i ritmu, kompozicija koja je obeležila ovaj nastup RTS sa dirigentom Suđićem. U ovom programu njoj sigurno nije tu bilo mesto, ali nama je bilo dragoceno. Bilo je iznad prosečnog i uobičajenog.

Ipak, revijalni početak Bemusa nije ponudio inovativnost i sadržajnost očekivanu za ovakvu priliku, a već smo navikli da velike svetske pevače slušamo na zalascima njihovih karijera. Kad bi se potrudili da nam dovedu Anu Netrebko dok je još u zenitu vokalnog umeća, znali bismo da i Bemus korača ka vrhunskim dometima.