Erdogan preti Evropi milionima migranata

Evropa ili severoistočna Sirija? Sledeću životnu adresu 3,5 miliona izbeglica u Turskoj odlučiće, izgleda, napeta simultanka turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana i Evropske unije, povedena nakon početka ofanzive trupa Ankare na severoistoku Sirije.

„Otvoriću migrantima kapiju prema Evropi ukoliko EU bude tursku operaciju na severoistoku Sirije proglasila za invaziju”, upozorio je turski lider na jednom skupu svoje stranke.

Erdoganovo upozorenje Evropljanima stiglo je nakon dve oštre poruke Brisela Ankari: da okonča „unilateralnu vojnu operaciju na severoistoku Sirije” i da neće obezbediti nikakva novčana ili druga sredstva za „bezbedne zone na severoistoku Sirije”, odranije najavljeni plan Ankare za smeštanje najmanje milion izbeglica koje trenutno žive u Turskoj.

Sledeći potezi EU i Turske vezani za sudbinu oko 3,5 miliona izbeglica, ali i Grčke – koja je na prvoj liniji priliva migranata duž Egeja i već mesecima upozorava na novo dizanje „migrantskog talasa” – nepredvidivi su. Izvesno je da nedavne javne slutnje Nemačke kako Evropu stiže sledeća, „možda još veća” migrantska kriza od one iz 2015. godine – dobijaju na uverljivosti.

U međuvremenu, Evropa je, kao i u vreme velike migrantske seobe 2014–2015, kada se preko milion migranata domoglo tla EU, nesložna i zatečena dramatičnim razvojem prilika na Bliskom istoku.

Tročasovni radni ručak ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu ove nedelje bio je zamišljen kao platforma za diskusiju o predlogu za rešavanje migrantske krize u EU, polazeći od „izbegličke situacije” na centralnom Mediteranu.

Ta je ruta u proteklom periodu udarna za pristizanje migranata na Stari kontinent, pa je ona bila u fokusu – u kojem će je možda smeniti Grčka i Balkan ako Erdogan ostvari svoje pretnje. Međutim, ni u razgovoru o trenutno najprometnijem migrantskom koridoru, EU opet nije uspela da se dogovori oko toga kako da reši ovaj problem.

U osmišljavanje tog predloga Malte, Italije, Francuske i Nemačke – koji je Berlin nazvao „mehanizmom privremene solidarnosti” – ovaj kvartet nije pozvao Grčku i Kipar, koji je odnedavno takođe kota najvećeg pritiska migranata sa istočne obale Egeja.

Pozivnicu nije dobila ni Hrvatska, koja je, po rečima njenog ministra unutrašnjih poslova Davora Božinovića, „sledeća država članica EU pod najvećim (migrantskim) pritiskom”.

Malta, Italija, Francuska i Nemačka izašle su u Luksemburgu sa šturim planom za brzinsko rešavanje statusa novopristiglih migranata na centralnom Mediteranu u roku od četiri meseca.

Ideja je da se migranti po prispeću u neku od luka centralnog Mediterana ekspresno razmeste po državama EU koje su voljne da ih privremeno prihvate dok se ne utvrdi ko su i da li postoji ikakav osnov da se zadrže u EU, ili je potrebno da hitro budu vraćeni tamo odakle su došli.

Među okupljenima, jedino su Portugalija, Irska i Luksemburg prihvatili da razmotre „Plan 4”. Preostali nisu krili odbojnost prema njemu.

„Dokle god je Konzervativna narodna stranka u vladi, Estonija neće primiti niti jednog tražioca azila iz Afrike ili sa Bliskog istoka. Papreno košta da ih procesuiramo, pružimo sredstva, kako nalažu međunarodni sporazumi, podržimo njihovo školovanje, zapošljavanje... Uostalom, Estonija se suočava sa prilivom migranata iz Ukrajine, Gruzije, Moldavije, zatim sa pridošlicama iz Avganistana i takvih zemalja... Nemamo moć da otvorimo drugi ili treći front prema migrantima iz Latinske Amerike, Venecuele, sa Srednjeg istoka, pa onda podsaharske ili zapadne Afrike. Estonija neće pristupiti ni direktno ni indirektno planu koji su predložili Berlin, Pariz, Rim i La Valeta”, poručio je Mart Helme, estonski ministar unutrašnjih poslova, u Luksemburgu.

Protiv „Plana 4” otvoreno su izjasnile Austrija, Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka. Dotični predlog, inače, predviđa da, ukoliko broj migranata ozbiljno naraste, pilot program raspoređivanja pristiglih izvan država prvog prispeća – jednostavno prestaje da važi.

Preostale EU članice su u debati u Luksemburgu najavile teorijsku spremnost da ponude ekspertizu ili neku vrstu tehničke pomoći za slučaj nove navale migranata. Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je nakon skupa u Luksemburgu ocenio da je ovaj bio „uspešan”, iako nijedna država članica EU nije formalno pristupila ponuđenom „mehanizmu privremene solidarnosti”.

Davor Božinović je nakon skupa izjavio da „postoji razumevanje među EU članicama da je neophodan sveobuhvatni pristup za sve tri migrantske rute”. Kad će EU iznedriti takav pristup i da li će mogući talas migranata iz pravca Turske i Sirije mariti za evropska premišljanja, velika je zagonetka.