Novi američki štit za radnike

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, maja – Komšinica, čija je priroda znatno vedrija i toplija od ovog proleća u Vašingtonu, odlazi na posao tek kad dan poodmakne. „Poodmaklo je i njeno doba, ali neće da prestane da radi, iako je nagovaram da se liši obaveza”, žali se njen sin.

Sa svojih 98 godina, dragocen je noćni dežurni u jednoj ordinaciji – prima telefonske pozive, beleži ih i dostavlja lekaru. Ima sve uslove da uživa u penzionerskom stilu, ali… „Više volim da nešto radim nego da dokoličim”, kaže.

Praktikovanje takve ljubavi olakšava joj, uz ličnu krepkost, zakon koji zabranjuje diskriminaciju – po godinama starosti – na poslu. Paragrafi nisu, međutim, dosad bili dovoljni da svakome garantuju pravo koje ona koristi.

Ispostavila se „pravna rupa” koja je šefovima u državnim službama omogućavala da se osvete potčinjenima ako se žale da su diskriminisani. Otprilike: diskriminacija je zabranjena, a ako ti ipak snađe – bolje nemoj da se buniš jer će nadređeni da te kazni.

Dvoje obradovanih

Žrtva te praznine u propisima bila je i službenica na poštanskom šalteru Mirna Gomes Peres. Kad je pre pet leta, sa svojih 45 godina, tražila premeštaj, nadzornik joj je to dozvolio, ali joj je prepolovio i radno vreme i prinadležnosti. Ona se žalila da su tako diskriminisane njene godine, a on je uzvratio optužbama da je postala „seksualni uznemirivač”, zbog čega su i kolege počele da u njoj vide „nepodobnu” osobu.

Obratila se sudu zahtevom da je zaštiti od takvog diskriminacionog postupka. Uzalud, do pre neki dan.

Vrhovni sud je, najzad, stao na njenu stranu i stranu svih koje šefovi na sličan način progone. Tumačeći propise šire nego što mu je bio običaj, devetočlani autoritativni sastav je zaključio da će ubuduće radnici imati pravo da tuže nadređene u državnim službama ako ih ovi kinje zbog žalbi na starosnu ili bilo koju drugu diskriminaciju.

Na istoj sednici obradovan je i bivši pomoćnik restoranskog upravnika Hedrik Hamfriz. Kad se jednog dana požalio da je diskriminisan zato što je crnac, pretpostavljeni su ga kaznili – otkazom. Sada će i on moći da ih tuži…

Osim u sudnicu, sa izgledima da dobiju sporove, Mirna i Hedrik će možda ući i u – istoriju. Ovekovečenje bi moglo da im sleduje iz bar tri razloga: 1. njihovi slučajevi će se uzeti kao presedan za određivanje sudskih sudbina ostalih im sapatnika, 2. odnos nadređenih prema potčinjenima će postati obazriviji, i 3. došlo je do poistovećivanja pristupa ovdašnjih ideoloških struja.

Ovo poslednje, sklad među neistomišljenicima, deluje kao specifični prevrat. Vrhovni sud, čijem su sastavu prilično doprinela postavljenja s potpisom predsednika Džordža Buša, važi za organ izrazito konzervativne orijentacije, a bio ga je i glas da pokazuje znatno više razumevanja za moćnije nego za slabije građane. Glavni njegovi kritičari, pripadnici ovdašnje liberalne struje u koje spadaju i pojedini moćni mediji, sada ga hvale, takoreći kao pobratima, zbog presuda u korist dvoje nezadovoljnih radnika.

To su poštene odluke koje povećavaju prava radnika i zabranjuju poslodavcima da ih nekorektno tretiraju i da im se svete, naglašeno je u uvodniku „Njujork tajmsa”. Pretpostavlja, uz to, da je sud preispitao svoj pristup posle kritika – koje su mu uputili i zakonodavci i aktuelni predsednički pretendenti – zbog toga što je prošle godine „iz formalnih razloga” odbacio tužbu službenice Lili Ledbeter, iz Alabame, koja se žalila da je kao žena diskriminisana – manjom platom od muškaraca.

Najnovija odluka Vrhovnog suda doživljena je, naravno, različito. Ocenjena je, mahom, kao novi štit za radnike. Ispravna je i oslobodiće radnike straha od osvete šefova, prokomentarisao ju je Stiven Šapiro, direktor pravnog odeljenja Američkog udruženja za građanske slobode. Dobili smo povod za malo slavlje, nadovezuje se vašingtonski advokat u toj materiji Vilijam Tejlor.

Predstavnici poslodavaca su „razočarani”. Robin Konrad iz Privredne komore sluti da je sud bio pod uticajem kritika zbog slučaja „Ledbeter”. Nova presuda će usrećiti advokate, a unesrećiti male firme, misli Karen Harned iz Nacionalnog saveza nezavisnog biznisa.

Nekoliko aktuelizacija

Odnosi između nadređenih i podređenih aktuelizovali su se, i inače, ovih dana. Na različite načine.

Bivši portparol Bele kuće Skot Meklelan je u memoarima prilično iskritikovao (i „začudio”) Buša i njegove najbliže saradnike, zamerajući im da su u „neprekidnoj izbornoj kampanji” interese nacije podređivali stranačkim i ideološkim vodiljama, od rata u Iraku, do afere sa otkrivanjem identiteta tajne agentkinje CIA. Nekadašnji antiteroristički funkcioner Ričard Klark je napisao knjigu koja se zemljacima obraća pod naslovom „Vaša vlada vas je izneverila”. Senatorka Barbara Mikulski prebacuje nadležnima što birokratski otežu davanje državljanstva hiljadama imigranata koji su pristali da ratuju za SAD da bi dobili takav status…

Uz sve to, naglo je pojačana i briga za radnike, kao – vansudske presuditelje. Izborni kandidati ih tretiraju po onome što uvek, uz ostalo, i jesu – bitan tas na izbornim terazijama. Kao što je 98-godišnjoj komšinici volja za radom „pretežući jezičak” na vagi za osmišljavanje lične svakodnevice...