Ne doručkuju samo lenji

„Doručak je važan. Ne mora da se seda za trpezu odmah po ustajanju, može da se jede sat, dva od buđenja, nakon što se malo rasanimo, ali se nikako ne sme preskakati prvi jutarnji obrok.”

Ovako glasi savet Ane Todorović, nutricioniste i specijaliste javnog zdravlja.

Ona objašnjava da se telo na najbolji način energijom, koja je potrebna za čitav dan, snabdeva upravo u jutarnjim satima. Tada organizam najbolje „usvaja” sve nutritivne materije: ugljene hidrate, belančevine, masti, vitamine.

Nažalost, odavno je obedovanje pre izlaska iz kuće postalo retka pojava. Kupuje se u prvoj pekari, nešto gricne u prevozu. Sve je više i onih kojima je prvi obrok tek u popodnevnim satima. Tada, ne može da se kontroliše apetit, niti količina unete hrane, jer je preskočen doručak.

Kao jedan od ključnih razloga zašto se sve veći broj osoba odriče doručka Ana Todorović navodi lenjost i lošu organizovanost. Govoreći na nedavnom panelu o zdravim navikama u ishrani, u organizaciji najvećeg trgovinskog lanca, sagovornica Magazina je podsetila da se doručak preskače ili, što je još pogubnije, zamenjuje kafom, čajem i onim što je apsolutno neprihvatljivo i najštetnije – cigaretama.

Rešenje je u malim i lakim promenama. Dovoljno je uvesti malo reda i organizacije u život.

– Najbolje je unapred, veče pre, isplanirati šta ćete sutra jesti. Napravi se plan, obezbede namirnice, čak može i da se spremi jutarnji obrok pred spavanje i da se na to ne potrošiti više od desetak minuta.

Izbor može da bude ovsena kaša s dodacima semenki i voća koje ćete ostaviti u frižideru. Tako može da se pripremi i ukusan sendvič sa zdravim hlebom, zdravim sirnim namazom, kuvano jaje, kačamak, proja u domaćoj radinosti, pita sa spanaćem od heljdinih kora.

Na taj način se ne remeti rutina razbuđivanja, a sebi obezbeđujemo važan jutarnji obrok.

REČ STRUČNjAKA: Ana Todorović, nutricionista

Kaloričniji obrok za hladne dane

Doručak moramo da prilagodimo i godišnjem dobu. Lagani doručak u vidu jabuke ili banane nije idealan za zimske dane. Razlikuje se doručak koji nam je potreban kada je napolju hladno ili toplo vreme.

Pogotovo sada kada sledi period u kome je potrebno jačati imunitet i obezbediti telu sve što mu je potrebno za termoregulaciju. Da ne bude hladno i da zadovolji energetske potrebe odrasloj osobi onda neće biti dovoljna jedna voćka – ukazuje Ana Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja.

Naravno, ne bi trebalo preterivati s jačim doručkom, kakvi su se pripremali pre više decenija, na našim prostorima. Nešto prženo, velike količine mesa i mesnih prerađevina u hladnim danima mogu da budu na stolu, ali samo povremeno. Jači doručak nije zabranjen, ali ne bi ga trebalo primenjivati svakodnevno. Preporuka nutricionista je da se to jede samo onda kada će osoba imati intenzivan radni dan, s puno fizičke aktivnosti tokom koje će se energetski rashodovati sve uneto na početku dana. Takvi obroci su imali smisla kada su ljudi radili na njivama, u fabrikama. Sada kada smo više u kolima, u prevozu, sedimo u kancelarijama, onda mu se gubi značaj. Jak jutarnji obrok je izvor masniće, transmasti, holesterola, što nije preporučljivo da se jede svakodnevno, naročito prženo.

Uzor deci

S šoljom kafe u ruci i cigarom, uz povike da dođu i doručkuju – roditelj nikada neće postići da mališan izgradi naviku da čim ustne seda za sto.

Deca uče na osnovu primera koji gledaju. Ako roditelji imaju naviku da doručkuju na početku radnog dana, slediće je i deca. Važno je da, još dok su u vrtiću, mališani ne prave prekide tokom vikenda i slede ritam obeda na koji su navikli s vršnjacima. Školska deca su ujutru dremljiva, malo sporija i tada može da se javi problem s redovnim doručkom. Često prvi obrok imaju oko 10 sati, kada je u stvari vreme užine.

– Poražavajuće je što tada najčešće posežu za čipsom, drugim nezdravim grickalicama, gaziranim napicima. Zato je zaista potrebno voditi računa, spremati deci zdrave obroke i za školu – smatra nutricionista Ana Todorović.

Zdrav musli

Musli je obrok od žitaričnih pahuljica i sušenog i svežeg voća razmućenih u vodi, mleku, jogurtu. Ako se kupuju industrijska pakovanja, trebalo bi voditi računa o dodatim šećerima jer često sadrže velike količine šećera: efekat koji proizvode na organizam ne razlikuje se od onog kada pojedemo slatkiš. Zato je važno ili birati proizvode s deklaracijom i informisati se koliko dodatog šećera sadrže ili sami praviti musli od ječmenih, ovsenih pahuljica sa semenkama, voćem prema ličnom ukusu.