Oživljavanje kamenog sela Gostuša na Staroj planini

Fondacija „Arhitekta Aleksandar Radović” uspešno je realizovala konzervatorski kamp u selu Gostuša na Staroj planini pod nazivom „Oživljavanje kamenog sela”.

Reč je o projektu zaštite sela Gostuša, udaljenom od Pirota tridesetak kilometara koga zbog kamenih krovova i autentične arhitekture kuća od kamena, drveta i zemlje zovu „kamenim selom”.

Obnovljen je kameni krov na apsidi crkve u selu, uređen potporni zida crkve, koja je posle 30 godina osveštana, a meštanke sela su prezentovale kako se pravi crepulja od zemlje i kako se u njoj peče hleb pokriven žarom i pepelom.

Upravnica Fondacije Elena Vasić Petrović rekla je da su ove godine konkurisali sa projektom koji se finansira iz evropskih fondova, a da se glavni deo projekta koji se zove oživljavanje kamenog sela odnosi upravo na volonterski kamp i radionice starih materijala, zanata i tehnika.

„U proteklih nedelju dana radili smo na objektima u selu., pre svega na crkvi Svetog Jovana Krstitelja da ona ponovo zaživi. Koristili smo stare materijale i pravili različite vrste krečnih i blatnih maltera. Radili smo na drvetu, nameštaju u crkvi, kamenim podovima u crkvi, na stepeništu. Konzervaciju kamena. Meni je posebno važno očuvanje kamenih krovova u selu i uspeli smo da na apsidi crkve rekonstruišemo krov od kamenih ploča sa volonterima i uradimo potporni zid Crkve i trem”, kaže Vasić Petrović.

Muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu Biljana Đorđević istražuje izradu crepulja u kojima se peče hleb, koje prave isključivo žene.

„To je veoma interesantno za moja etnološka istraživanja jer je način na koji su žene na Staroj planini pravili crepulje veoma arhaičan i možemo gotovo sa sigurnošću reći da se nije menjao poslednjih 7.000 godina. Najstarije crepulje koje poznajemo potiču još iz neolita. Na žalost, ovaj način rada je već zaboravljen i malo je žena koje znaju da ih prave. Radimo na tome da se to održi i nastavi i da mlađe žene nauče kako se to radi. Cilj nam je da izrada crepulja na Staroj planini uđe u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao još jedan bitan element”, rekla je Đorđevićeva.

Arhitekta konrezvator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva Danijela Mladenović navela je da je prvi put bila u Gostuši pre tri godine i sada se u ovo selo vratila ponovo.

„Jednom kad dođete ne možete da se ne vraćate. Ove godine naš cilj je bio da se stara crkva rekonstruiše i stavi u funkciju. Prvi deo crkve je građen 1867. godine a drugi deo 1938. godine. Pre nekoliko godina Crkva je prepokrivena. Ovo selo je jedinstveno i autentično”, kaže Mladenovićeva.

Crepulje su pravile meštanke Vera Manić i Ljubina Nikolić koje čuvaju taj način izrade posuda za pečenje hleba u selu za koji kažu da je „težak ženski posao”.

„U zemlju se sipa voda, stave se kučine da stegnu masu, gazimo dok se ne stegne. Onda se ručno pravi crepulja i ostavi da se suši. U njoj se onda peku pogače i hleb”, kazala je Vera Manić.

Ljubina Nikolić je dodala da je sve to naučila od bake i sestre.

„Za pogaču je potrena voda, kvasac i brašno. Peče se pola sata. Pogača ispečena u crepulji ima poseban ukus jer se ona pokrije žarom i pepelom. Čuvamo ovu tradiciju. Nema naslednika”, izjavila je Ljubina.