Pravo na život bez bola

Nema sumnje da u 21. veku pacijent ne bi smeo da trpi bol. On ima pravo, ma koliko njegova bolest bila teška ili uznapredovala, da dane provodi u miru, a ne u patnji. Otuda je razvoj medicine bola, kao nove medicinske grane, od izuzetnog značaja

Ipak, bol je najčešći simptom sa kojim se čovek susreće tokom života. Čak polovina odraslih pacijenata lekara poseti zbog osećaja bola. Ukoliko bol traje duže od tri meseca naziva se hroničnim i tada prestaje da bude samo simptom bolesti.

– Ukoliko dugo traje, bol izaziva ne samo fizičku već i tešku duševnu patnju. Takav bol ugrožava normalno funkcionisanje svih organa i organskih sistema, urušava psihičku stabilnost pacijenta i menja njegovo socijalno ponašanje. Tada bol više nije samo simptom već prerasta u bolest za sebe – objašnjava prof. dr Nebojša Lađević, anesteziolog i direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije u čijem sastavu radi i Kabinet za terapiju bola

Hronični bol se danas proučava kao autonomna bolest, a javlja se u nizu stanja, kao što su reumatološke i neurološke bolesti, dijabetes, AIDS, maligne bolesti. U današnje vreme hronični bol poprima epidemijske razmere, ali je i pored toga kod nas još uvek potcenjen i nedovoljno lečen.

– Naš narod je spreman da dugo trpi bol, a čak ima i lekara koji pacijentima objašnjavaju da je normalno da ih u bolnici boli, jer se sama ta ustanova zove bolnica. Zato je neophodno da se pojača edukacija svih lekara ali i medicinskih sestara i tehničara o neophodnosti pravilne procene i terapije bola. U današnje vreme nijedan pacijent ne bi smeo da trpi bol i zato Srpsko udruženje za terapiju bola sprovodi edukacije i član je velikih projekata koje vode Evropsko udruženje anesteziologa i Evropska federacija za terapiju bola – kaže prof dr Nebojša Lađević koji je i predsednik Srpskog udruženja za terapiju bola

U Srbiji se aktivno prate savremeni trendove iz medicine bola kao nove grane medicine. Multidisciplinarni Kabinet za terapiju bola KCS-a, u kome spas za patnje nalaze pacijenti sa teškim dugotrajnim bolovima, predstavlja primer koji treba slediti. U skladu sa evropskim konceptom lečenja u njemu zajedno rade anesteziolozi, fizijatri, neurohirurzi i psihijatri. Opremljen je i aparaturom za najsloženije interventne procedure koje se samo ovde izvode. Ali, činjenica je da potreba za terapijom bola naglo raste širom Srbije.

– Otvorene su ambulante i kabineti za terapiju bola i svakodnevne su edukacije lekara jer su za svakog od njih poznavanje procene bola, vrste i intenziteta, kao i pravilne terapije od neprocenjivog značaja. Uvedeni su izborni predmeti iz medicine bola na četvrtoj i petoj godini studija na Medicinskom fakultetu, osnovana je subspecijalizacija medicina bola i sada stiže šesta generacija subspecijalista. Neophodno  je dalje razvijati edukaciju a posebno u oblasti veoma složenih interventnih procedura, gde nam nedostaje stručnjaka – objašnjava profesor Lađević

Nove terapije još efikasnije

U SAD i zapadnoevropskim zemljama medicina bola se razvija kao posebna grana medicine za koju se kaže da neophodna podrška gotovo svim ostalim granama. U većini evropskih zemalja samostalno postoje klinike za bol kao specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnog bola. Čak i kada nema leka da se izleči teška  bolest, danas postoje medikamenti da se takvim pacijentima patnje olakšaju, To se postiže primenom opioida bilo putem tableta ili flastera ili nekom od interventnih procedura.

– Nove generacije lekova donose bolju efikasnost u lečenju i manje neželjenih efekata što je jako važno za naše pacijente. Jedan od lekova koji nam stiže i od koga mnogo očekujemo je „tapentadol” koji podrazumeva novi način dejstva. Taj lek deluje dvojako – kao opioid za jake bolove ali i kao dobar analgetik za neuropatski bol, a sveukupno ima malo neželjenih dejstava pa mu je profil sigurnosti veliki. Danas ne smemo dozvoliti da pacijente boli bez obzira na to šta je uzrok – poručuje prof dr Nebojša Lađević.