Vanredna izborna drama u SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. maja – Atmosfera u Vašingtonu danas je podsetila na političke dramatizacije karakteristične za pojedine zemlje u tranziciji. Usred pravne države, i pri kraju stranačkih maratonskih nadmetanja za predsednika SAD, najednom su se ispostavili „neizvesnim” – i pravo i računanje glasova birača.
Doduše, ne u celini, već – u okviru Demokratske partije, koja slovi kao favorit za oblikovanje buduće vlasti supersile. Statutarni odbor te stranke razmatrao je „situaciju” stvorenu zahtevom Hilari Klinton da se izmene unapred određena pravila izbornog procesa po kojima je praktično nedostižno vođstvo osigurao njen rival, senatski kolega, Barak Obama.
Bivša „prva dama” traži, naime, da se prizna izjašnjavanje demokrata u Mičigenu (gde Obama nije ni bio na glasačkom listiću) i Floridi (gde niko od demokrata nije vodio kampanju), mada ih je partijsko rukovodstvo unapred, još pre devet meseci, proglasilo nevažećim. Ne izgleda da bi stvari mogla da preokrene toliko da ona pobedi, osim ako bi Obamu potisle „uvek mogućne nepredvidljivosti”…
Rešenost Hilari da zadovolji najviše lične ambicije, koje gaji otkako je pre više od sedam godina napustila Belu kuću, gde je boravila kao supruga predsednika Bila Klintona, ispoljila se i – okupljanjem stotina njenih pristalica. Demonstriraju ispred ovdašnjeg hotela u kome zasedaju „statutarci”, s nadom da će ih naterati da podrže Klintonovu, koja je nizom previda doprinela da joj se šanse od „maksimalnih” svedu na „teoretske”.
I sama Demokratska partija je iskomplikovala stvari. Njeno rukovodstvo je diskvalifikovalo Floridu i Mičigen zbog njihovih prekršaja utvrđenog reda glasanja, da bi sada došlo u situaciju da delimično od toga odustaje kako bi zadovoljilo: manje potrebe Hilari, a više stranke u celini – koju tek čekaju finalni dueli sa republikancima i za kormilo Bele kuće i za mesta u parlamentu.
Sinoć je takoreći „do zore” Statutarni odbor zasedao, a da nije postigao kompromis u košmarizaciji koju, po „Vašington postu”, čine „egoizmi, gordost saveznih država, institucionalni integritet i sirovost političkog manevrisanja”. Nadležni će se potruditi da postignu kompromis – da se na „ovaj ili onaj način” prihvati neki broj delegata Mičigena i Floride. Ali, kako kaže analitičar televizije En-Bi-Si, nema rešenja koje bi moglo da zadovolji obe strane, iako svi tvrde da teže „stranačkom jedinstvu i zalečenju rana”.
Dok sednica „statutaraca” traje, šire se verzije da eventualni kompromis, oko koga se vrti više varijanti, neće ugroziti činjenično stanje – da će Obama biti ozvaničen kao kandidat demokrata za predsednika SAD. Ne isključuje se, međutim, mogućnost da Hilari tu činjenicu ne prizna sve do izjašnjavanja delegata na Nacionalnoj konvenciji stranke, zakazanoj za kraj avgusta u Denveru (Kolorado). Neki očekuju i ubrzanje – da bi ona mogla da se odluči da već sledeće nedelje, kad se okonča izborni partijski postupak (preostala su izjašnjavanja u Portoriku, Montani i Južnoj Dakoti), i sama potvrdi da ju je Obama pobedio.
Trenutno, Obama ima 202 delegata više i osvojio je više glasova birača od rivalke, pa poznavaoci računaju da je već obezbedio trijumf u stranci. Hilari, međutim, istrajava...
Zaplet među demokratama, iz koga vajdu zasad izvlači republikanski kandidat Džon Mekejn, doveo je bar do jedne dobre stvari – po opšti interes. Sednicu „statutaraca” direktno prenose glavne televizije, tako da će javnost biti u prilici da se obaveštava iz prve ruke i dokučuje čemu vodi, u suštini, vanredna izborna drama – izvan birališta.