Cerić želi evropski hilafet

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 31. maja – Tekstom „Reis uvodi šerijat u Evropu?”, sarajevski „Dani” su otvorili raspravu o tekstu „Izazovi jednog muslimanskog autoriteta u Evropi”, čiji je autor poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa efendija Cerić. Njegov tekst je publikovan u januarskom broju časopisa „Evropski pogled” i već je izazvao burne reakcije u mnogim evropskim listovima.

Cerić je naveo da „postoje tri teološka temelja za muslimanski autoritet: „akida, šerijat i imamet”. Akida u teološkom smislu znači „verujem da nema drugoga Boga osim Alaha”, šerijat je osnovni, nepromenljivi i večni ugovor sa Bogom, a imamet je „vrhovno vođstvo” ljudi u jednom pravcu i to „univerzalne muslimanske zajednice”. Autor kritičkog osvrta u poslednjem broju „Dana”, naslovljenog „Evropski hilafet”, odnosno halifat, novinar Esad Hećimović, tumačeći Cerićeve poruke, pored ostalog, navodi da se „reis Mustafa Cerić zalaže za stvaranje univerzalnog islamskog identiteta na zajedničkim islamskim vrednostima koje dele evropski muslimani – starosedeoci, emigranti i konvertiti”. „Oni bi trebalo da prihvate šerijat u Evropi kako bi omogućili početak kreiranja globalnog muslimanskog autoriteta koji bi bio zajednički i za sunite i šiite”. A stvaranje „imameta ili hilafeta krenulo bi upravo iz Evropske unije”. Hilafet je inače „oblik vlasti koji predstavlja političko jedinstvo i vođstvo islamskog sveta”, a šef države (halifa) ima titulu utemeljenu na ideji naslednika proroka Muhameda. Hilafet je, uz to, jedini oblik vlasti koji ima „punu podršku islamske nauke” i predstavlja „centralni politički koncept sunitskog islama”.

Kristina Keler, portparol nemačke Hrišćanske demokratske unije, ocenila je da se Cerić „zalaže da svi muslimani u Evropi žive pod zajedničkim političkim i duhovnim vođstvom i po šerijatskim zakonima”, dok bi država trebalo da „garantuje ovaj paralelni pravni sistem ugovorom” koji bi značio „evropski hilafet”. „Zidojče cajtung” je, podseća Hećimović, optužio reis-ul-ulemu Mustafu Cerića „da u Evropu pokušava uvesti šerijat”. „Briselski žurnal” nije iznenađen što ovakav predlog dolazi iz BiH „jer je u njoj postojalo takvo paralelno sudstvo za muslimane i ostale pod otomanskom vlašću”, a Hećimović dodaje da su šerijatski sudovi u BiH ukinuti 1946. godine. „Da li treba muslimane u BiH i Evropskoj uniji vratiti u status verske manjine kojoj se garantuju prava na versko-kulturnu posebnost od strane države kako bi njen lider bio prihvaćen kao vođa”, jedno je od pitanja koje postavlja Esad Hećimović. On se, pored toga, pita da li muslimani u BiH „treba da napuste tradicionalni bosanski islam, koji su razvili kao starosedelački evropski narod u korist univerzalnog islamskog identiteta, koji dele sa emigrantima i konvertitima u Evropi”?

Mustafa Cerić je autor „Deklaracije evropskih muslimana”, posle čijeg je objavljivanja bilo očito da on pokušava da se svim muslimanima nametne kao „veliki muftija” u Evropi, odnosno da postane njihov verski i duhovni vođa. Osim toga, on je u BiH poznat kao čovek koji se meša u sva pitanja i vrlo često istupa kao političar. Tako je u oktobru prošle godine rekao da je „Bosna matična zemlja svih Bošnjaka” koji imaju „pravo na svoju državu”. On, između ostalog, zastupa i tezu da „Republika Srpska ne može postojati pod sadašnjim imenom”. Cerić je u BiH poznat i po rečenici izgovorenoj u septembru 2005. godine, kojom je pozvao na „proces islamizacije muslimana” i „šerijatizacije Islamske zajednice” i naglasio: „Treba da se uverimo da se ništa u BiH ne može praviti bez učešća uleme (sveštenstva), kako u Islamskoj zajednici, tako i izvan nje”. Nije li ovo naznaka težnje da se najpre u BiH uspostavi mini evropski halafet ili kalifat.