Kremiranje je i ekološko pitanje

Kakva su iskustva evropskih zemalja kada je reč o kremiranju i koliko je kremiranje značajan korak u ekološkom smislu saznaće se na međunarodnoj konferenciji „Evolucija kremiranja i ekologija” koja će biti organizovana sutra u hotelu „Palas”. Idejni tvorac sastanka je Krematistička organizacija „Oganj”, a tema je osmišljena zajednički sa Evropskom krematističkom unijom, uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i grada Beograda.

Očekuje se da će konferenciji prisustvovati krematisti iz Francuske, Belgije, Italije, Bugarske i Srbije. Oni će predstaviti evoluciju krematističkih pokreta u svojim zemljama, ekološki, etički i solidarni aspekt, kao i direktive Evropske unije. Čuće se konkretna iskustva krematista i prikazati najsavremenija oprema.

Krematistička organizacija „Oganj” je institucija iza koje stoji više od veka postojanja. Osnovana je 1904. godine i obeležava 115 godina rada. Ove godine se navršava i 55 godina od početka rada beogradskog i 15 godina rada novosadskog krematorijuma.

Kremacija je dugo bila tabu tema, ali je u poslednje vreme sve veći broj onih koji na ovaj način ispraćaju svoje pokojnike. O tome koliko se situacija promenila govore podaci – u toku prve godine postojanja krematorijuma obavljeno je samo šest kremacija, a pre dve godine broj je dostigao 2.824.

Udeo kremacija u ukupnom broju sahrana koje obavi JKP „Pogrebne usluge” za godinu dana sada iznosi oko 21 odsto. Pored Novog groblja i Lešća, ispraćajne kapele postoje na Zemunskom groblju i Orlovači, a kasete za smeštaj posmrtnih ostataka imaju sva groblja u nadležnosti „Pogrebnih usluga”.

Prvu inicijativu da se u našoj zemlji podigne krematorijum pokrenulo je društvo „Oganj” 1904. Ministarstvo narodnog zdravlja sa Čedomirom Mijatovićem na čelu odobrilo je 1928. godine kremaciju u našoj državi. Nedostatak prostora i novca, ali i nespremnost sredine, odložili su podizanje krematorijuma sve do 1963. godine.

Prvi krematorijum bio je u delu zgrade na Novom groblju gde je bila kapela za ispraćaj Jevreja aškenatskog reda. Petnaest godina kasnije, tačnije 1978, na groblju Lešće izgrađen je savremeni krematorijum, koji sa kompletnom infrastrukturom obuhvata površinu od 4,4 hektara.

Od otvaranja prvog krematorijuma do danas u Beogradu je kremirano gotovo 80.000 osoba.

Besplatna sahrana za 115 penzionera

Prvih 115 penzionera do 70 godina koji se učlane u Solidarni fond Udruženja „Oganj” do kraja godine biće oslobođeni plaćanja troškova sahrane. To praktično znači da je buduća sahrana za 115 novoprimljenih članova besplatna, odnosno da će u datom momentu te troškove podmiriti Solidarni fond Udruženja „Oganj”.

Ovo je odluka koju je potpisao Branislav Matijas, predsednik udruženja.

Do sada je, prema zvaničnim podacima, Solidarni fond udruženja organizovao i platio oko 10.000 kremacija i sahrana. Fond solidarnosti, koji deluje u okviru udruženja „Oganj” od 1987. godine, jedinstvena je organizacija na ovim prostorima poznata po tome da je to jedino mesto gde sahrana može da se plati unapred. Članarina je 450 dinara mesečno, a upis košta 4.000 dinara. Penzioneri sa seniorskom karticom imaju popust 20 odsto.