Pokušaj revizije istine o Drugom svetskom ratu

Tekst istoričara dr Veselina Đuretića „Manifestacija Besmrtnog puka u Beogradu”, koji je objavljen 11. oktobra u rubrici „Pogledi”, predstavlja još jedan pokušaj revizije osnovnih činjenica o Drugom svetskom ratu na našim prostorima. Zbog ograničenog prostora, prokomentarisaću samo nekoliko spornih konstatacija gospodina Đuretića.

Gospodin Đuretić bez imalo zadrške tvrdi kako su SSSR i Crvena armija bili obmanuti i zloupotrebljeni prilikom oslobađanja Beograda 1944. godine. Sve je to, po mišljenju ovog istoričara, učinjeno kako bi na vlast bio doveden obmanjivač i manipulant Josip Broz Tito. Reč je o isforsiranom pokušaju revizije istorije.

Kralj Petar Drugi Karađorđević doneo je u septembru 1944. godine odluku da se Jugoslovenska vojska u otadžbini stavi pod komandu Tita i partizana posle dosta pritisaka premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila na izbegličku vladu u Londonu. Čerčil, koji je važio za velikog antikomunistu, uradio je to posle mnogih provera stanja na terenu. Više engleskih misija boravilo je naizmenično u redovima partizana i četnika, kako bi tačno utvrdili ko se i koliko bori protiv Nemaca. Tek posle takvih brojnih izveštaja sa terena traženo je od izbegličke vlade u Londonu i kralja Petra da se Jugoslovenska vojska u otadžbini, na čelu sa Mihajlovićem, stavi pod komandu Tita i partizana. Te činjenice gospodin Đuretić i dalje neće da vidi, ni njemu slični istoričari.

Kako zatim objasniti njegovu olaku tvrdnju da je „obmanjivač i manipulator Josip Broz Tito” mogao „prevesti žednog preko vode” jednog sumnjičavog Staljina. To nije moglo nikako da se uradi i da je postojala takva namera, a nije. Pored misija, delovale su i brojne špijunske službe, među kojima su bile i one iz SSSR-a. Dakle, nije se ništa moglo sakriti ni od Staljina, pa je i on vrlo dobro znao ko se i koliko bori protiv Nemaca.

Gospodine Đuretiću, zar stvarno mislite da bi Tito i partizani mogli da obmanu jednog Čerčila i Staljina? Zar stvarno mislite da bi Tito i njegovi komunisti i partizani koji nisu bili članovi partije mogli obmanuti tolike narode i narodnosti Jugoslavije? Zar stvarno mislite da bi, da je tačno to što vi tvrdite, u redovima partizana bilo 800.000 vojnika? Zar stvarno mislite da su Srbi toliko bili ograničeni da ne bi za četiri godine rata mogli spoznati navodnu obmanu i prevaru Josipa Broza Tita? Kako to da čitav antifašistički svet priznaje tu borbu partizana i njihove žrtve, a Vi i dalje to pokušavate da osporite? Ne čini li Vam se da je ta vaša argumentacija odviše tanka i pristrasna?

Gospodin Đuretić u svom tekstu kaže da je četnika bilo nekoliko stotina hiljada. Ako ih je zaista toliko bilo, da li im je neko branio da oslobode Beograd, kao što su to u oktobru 1944. učinili partizani u sadejstvu sa Crvenom armijom? Zašto četnici nisu pokušali da probiju Sremski front pre partizana? Zašto oni nisu pokušali da oslobode Jasenovac, ako to već nisu učinili partizani?

Pitanja je mnogo, ali na većinu njih nemamo i prave odgovore.

Sukobi gledišta, pod uslovom da se politički ne funkcionalizuju, mogu samo dovoditi do rasplitanja problema u istoriografiji, kroz mirnu i razložnu raspravu, bez povećane temperature, reče u svom kapitalnom delu „Srbija u Drugom svetskom ratu”, prof. dr Branko Petranović. Složio bih se u potpunosti sa ovom njegovom konstatacijom. Samo ćemo na taj način moći da otkrijemo suštinu ovih istorijskih zbivanja.

Radoslav Medić,
novinar, Odžaci