Neophodna kontrola novca

"Bolje ikad – nego nikad", gotovo horski su juče naši sagovornici komentarisali ideju ministra Mlađana Dinkića da se izmenama postojećeg Zakona o privatizaciji spreči ulazak prljavog kapitala. Ono što ih je u najvećoj meri brinulo bilo je ko će da sprovodi izmene Zakona o privatizaciji. Bez obzira na to koliko su jučerašnje reakcije na ovu odluku suštinski bile različite, bivši državni zvaničnici i ekonomisti uglavnom su se složili sa ministarskom izjavom da "nije svaki novac dobar novac". Jer, pre početka procesa privatizacije gotovo i da nije bilo priče o tajkunima, špekulativnom kapitalu i maskiranim bogatašima u Srbiji.

Branko Pavlović, koji je 2004. godine nekoliko meseci sedeo u fotelji direktora Agencije za privatizaciju, još tada je isticao da se "u najvećem broju slučajeva kao kupci firmi pojavljuju prikriveni bogataši". Danas, tri godine kasnije, on ističe da za kontrolu porekla novca nikad nije kasno. Prema njegovim rečima, to bi trebalo da postane praksa, ne samo prilikom privatizacije, već u bilo kojoj transakciji.

– Nije to samo stvar propisa i njihove usklađenosti sa svetskim standardima. Zakon o sprečavanju pranja novca je tu oblast već regulisao, bez obzira na to što se takve odredbe ne nalaze u Zakonu o privatizaciji. Stvar je u tome da li imate institucije koje će propise moći da sprovode. Da bi se one stabilizovale, potrebne su decenije. Ipak, dobro je i da Srbija jednom krene u tom pravcu – kazao je Pavlović.

On dodaje da se još 2004. godine zalagao da se u naše ugovore unese klauzula da se isplata obavlja u američkim dolarima preko neke od američkih banaka. Objašnjenje za insistiranje na ovakvom predlogu Pavlović je nalazio u činjenici da Sjedinjene Američke Države imaju najjači sistem kontrole porekla novca. Tako bi, objašnjavao je Pavlović, njihove institucije bile brana da prljavi kapital stigne i u našu zemlju. Branko Pavlović i danas smatra da bi takvo rešenje bilo najbrže. 

Aleksandar Vlahović, bivši ministar privatizacije, takođe je podsetio da je sprečavanje ulaska prljavog novca prilikom privatizacije i ranije bilo regulisano.

– Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca iz 2001. godine je i osnovana Uprava za sprečavanje pranja novca. Njen posao je da ispita svaku transakciju veću od 10.000 evra. Do sada je Agencija od samog početka privatizacije o potencijalnim kupcima u aukcijama, odnosno tenderima, obaveštavala Upravu za sprečavanje pranja novca, čiji je zadatak bio da izvrši dodatnu proveru sa drugim organima, uključujući tu i Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Potpuno je drugo pitanje efikasnost te institucije. Ako najavljene izmene Zakona o privatizaciji predstavljaju izraz volje da se detaljnije kontroliše poreklo novca, onda ja to podržavam. U suprotnom ne vidim kako to izmene propisa mogu da poboljšaju efikasnost rada Uprave za sprečavanje pranja novca – rekao je Vlahović.

Rade Šević, bivši direktor Sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju, potvrdio je juče da je ta agencija redovno slala informacije Upravi za sprečavanje pranja novca.

– Poražavajuće je zvučalo kada je pre godinu dana iz te ustanove stiglo javno obaveštenje da oni po tom pitanju ne mogu ništa da urade. Problem je što je naš institucionalni mehanizam zarđao i to sprečava njegovo normalno funkcionisanje. U svakom slučaju, navijam za sistem uspostavljanja kontrole, jer, na kraju krajeva, svi hoćemo čist kapital – ocenio je Šević.

Ekonomista Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, u poslednjih nekoliko godina je u više navrata insistirao na rešavanju ovog problema. Ideju ministra Mlađana Dinkića i on danas opisuje rečima "bolje ikad, nego nikad".

– Mogućnost ulaska špekulativnog kapitala u dosadašnjem postupku privatizacije bila je 100 odsto otvorena. Problem je što se vlasnici prljavog novca prljavo i ponašaju. U takvom sistemu je nemoguće napraviti sistem demokratskih institucija. Civilizovani svet odavno vodi računa o tome i to je kod nas moralo i ranije da se dogodi. Sigurno je da će ovaj zakon važiti za sve i da će se proveravati poreklo novca i domaćih i stranih investitora. Problem može da nastane kada je u pitanju institucionalna podrška. Veliko je pitanje ko će propise da sprovodi. Nepravedno je, međutim, to što zakon neće važiti retroaktivno, pa će se samo mali broj preduzeća privatizovati po novim pravilima – smatra Šuković.

--------------------------------------------------------------------------

Sukob Dinkića i Pavlovića

Smenu Branka Pavlovića sa mesta direktora Agencije za privatizaciju 2004. godine u velikoj meri obeležio je njegov sukob sa Mlađanom Dinkićem, tadašnjim ministrom finansija. Dok je ministar kao razlog za njegovu smenu navodio to što je postupak privatizacije potpuno zaustavljen, Pavlović se branio da suština napada na njega leži u tome što moćnici i bogataši ne mogu "u privatizaciji da rade ono što su radili dok je Vlahović bio ministar".