Talentovaniji od oca

U Atinu je stigao kao dvogodišnjak s mamom Draganom, nekadašnjom košarkašicom Voždovca i ocem Slobodanom Bobanom Jankovićem, najboljim košarkašem Crvene zvezde s kraja osamdesetih i početkom devedesetih i reprezentativcem, koji je dobio angažman u Panioniosu. Vladimirovo bezbrižno detinjstvo prekinula je očeva povreda šest meseci kasnije. Podsetimo, 29. aprila 1993, Boban je iznerviran dosuđenom petom ličnom greškom u polufinalu plej-ofa protiv Panatinaikosa udario glavom u konstrukciju koša i teško povredio kičmu. Posledice su bile fatalne, ostao je težak invalid, a pre dve godine je preminuo. Vladimir je s porodicom prolazio kroz teške trenutke, morao je da se bori sam i prevremeno odraste.

Uz oca je zavoleo košarku, mada ga on nikad nije usmeravao u tom pravcu, pa se kao i svaki radoznali klinac oprobao u raznim sportovima. Ređali su se fudbal, odbojka, plivanje, čak i polo, a mogao je da izabere i muziku kao profesiju jer odlično svira gitaru. Košarka je ipak pobedila, naravno, ne slučajno. Vladimir je u martu postao punoletan i jedan je od najtalentovanijih košarkaša u svom uzrastu. S nepunih sedamnaest je debitovao u dresu Panioniosa u najjačoj konkurenciji, postao mladi reprezentativac Grčke i zanimljiv mnogim velikim klubovima. Visok je 204 centimetra i igra na poziciji beka i krila. Po mnogo čemu je nalik ocu, a posebno po dva detalja: osmehivanju prilikom šuta i držanju ruku na kukovima u trenucima predaha.

– Mnogi tatini prijatelji ističu te sličnosti. Bilo bi lepo kada bih dostigao i njegov igrački nivo, a za to je potrebno mnogo rada. Košarka je moj hobi, posao i život. Odlučio sam da joj se posvetim i nema nazad – objašnjava Janković junior.

Kaže da ga otac nije forsirao, samo je osluškivao njegove želje i savetovao ga da ne odustaje i da će uspeh zavisiti isključivo od toga koliko bude uporan.

– Vodio me je na kampove na Zlatiboru i Kopaoniku, ali nikad nije komentarisao ili sugerisao šta da radim. Govorio mi je da moram sam da se izborim za sreću i košarkaški rejting. Sada vidim da je bio u pravu – objašnjava Vladimir.

Boban je naravno, znao da će „mali” postati dobar košarkaš . Jednom prilikom na Zlatiboru rekao je da u Vladimiru prepoznaje dobar deo sebe jer i on teško podnosi poraze, bilo da igra karte, klikere ili „plejstejšn” i da je talentovaniji. I što je najvažnije, da mu je drago što ga je košarka povukla bez i jedne njegove reči.

Vladimir se nalazi na prekretnici kao i svaki igrač tog uzrasta. U sadašnjem klubu nije dobio pravu priliku i ovih dana biće poznato gde će nastaviti karijeru. Interesovanje su pokazali mnogi grčki klubovi, ali mladi Janković ne isključuje mogućnost da dođe i u srpsku košarku.

– Navijači Panioniosa su insistirali da više igram, ali trener je mislio drugačije. Zato sam ove sezone bio u prvoj postavi na deset utakmica i isto toliko igrao minuta u proseku. Strpljiv sam, želim da napredujem korak po korak i najvažnije mi je da neko veruje u mene i da me pusti da igram. Promeniću klub i od septembra očekujem ozbiljnu minutažu. U obzir dolazi i neki klub iz Srbije. Nemam konkretne želje što se imena tiče , važno mi je da to bude sredina u kojoj ću moći da napredujem. Znam da se u Srbiji teško živi, ali voleo bih da se tamo dokažem, možda jednog dana zaigram i za reprezentaciju, kao moj otac – ne krije želje Vladimir Janković, jedan od najtalentovanijih juniora Evrope.

-------------------------------------------------------------

Krišom gledao kasete

Vladimir je bio mali kada je njegov otac „žario i palio” na parketu, ali priznaje da je gledao video kasete s mečevima iz tog perioda.

– Boban mi nije dozvoljavao da gledam kasete, pa sam to radio krišom. Stvarno je bio sjajan, razumeo je košarku do detalja. Dug je put da bi ga dostigao. Moram dosta da radim na fizičkoj snazi i koncentraciji, uz sve ostale košarkaške elemente – rekao je Vladimir Janković.