Zaev odbija Makronovu ponudu

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Ima li šta Emanuel Makron da ponudi Severnoj Makedoniji ako je tačna vest da će idućeg meseca posetiti ovu zemlju, u kojoj još vlada ogorčenost zbog toga što je Evropski savet, prevashodno na pritisak francuskog predsednika, odustao od davanja zvaničnom Skoplju datuma za početak pristupnih pregovora?

U kabinetu premijera Zorana Zaeva kažu da nemaju potvrdu da će Makron zaista doći u makedonsku prestonicu, kako to prenose pojedini albanski mediji pozivajući se na diplomatske izvore. Oni navode i to da će šef Jelisejske palate neposredno pre ili nakon te posete otići i u Tiranu. Albanija je takođe država koja je očekivala da će tokom poslednjeg zasedanja Evropskog saveta dobiti datum za početak pregovora.

Prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, od posete Makrona Skoplju nema ništa. A ni od njegove ponude Severnoj Makedoniji, a to je strateško partnerstvo sa EU umesto punopravnog članstva, koja je za Zaeva neprihvatljiva. Verovatno i za VMRO-DPMNE, ako bi ta stranka na vanrednim izborima preuzela vlast, budući da i ona čvrsto stoji na evroatlantskom kursu.

Premijer je u intervjuu za TV Alsat M kazao da bi za pregovore o članstvu Makedoncima bilo potrebno sedam-osam godina, do kada bi bile sprovedene sve unutrašnje reforme neophodne da bi ta država mogla punopravno priključiti ostalim zemljama u EU. Zaev je rekao i da je Makron nemačkoj kancelarki Angeli Merkel govorio samo pozitivne stvari o Severnoj Makedoniji, da je ona odbijena zbog unutrašnjih trzavica u EU, jer francuski kadar nije prošao u Evropsku komisiju. Premijer je pitao zašto Skoplju nije rečeno šta će se desiti, i to još prošle godine ili barem pre nego što je sklopljen Prespanski sporazum. Po tom dogovoru, država je promenila ime kako bi Grčka pristala na deblokadu njenog puta ka EU.

Dok čeka ohrabrujući signal iz Pariza, Zaev će otputovati u Rim, gde će se 29. oktobra sastati s italijanskim premijerom Đuzepom Konteom i pokušati da dobije podršku za ponovno pokretanje procedure za dodelu datuma za pregovore. Pred put ima još jedan razlog za brigu. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja u Severnoj Makedoniji pokazuje da opozicioni VMRO-DPMNE ima podršku šest odsto građana više nego premijerov SDSM. Stranka Zaeva je na 36,6 procenata dok partiju koju vodi Hristijan Mickoski podržava 42, 6 odsto Makedonaca, navodi se u istraživanju agencije „Jurop elekts”. Izbori u Severnoj Makedoniji zakazani su za 12. april.

Ako ishod tih izbora bude sličan rezultatu ovog istraživanja i time će se pokazati koliko je sumnjive verodostojnosti bila sugestija sa Zapada da bi Prespanski sporazum mogao biti formula za postizanje kompromisnih rešenja i u ostalim balkanskim sporovima. Ako bi se stopama Prespanskog dogovora krenulo po rešenje beogradsko-prištinskog dijaloga, a vidi se koliko su napori Makedonaca nagrađeni, onda za kosovsko pitanje nije isključen neuspeh.

Aleksandar Gajić, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, za „Politiku” je istakao da se Prespanskim sporazumom postigao kompromis samo u pogledu imena države, dok je slučaj Kosova daleko složeniji. „Ovaj ’dogovor’ nije model za rešavanje problema, budući da rešava samo jedan bilateralni spor. On pokazuje koliko su države spremne da istraju da bi zaštitile ono što smatraju svojim nacionalnim identitetom i nacionalnim interesom, makar se to pitanje pokrenulo samo na nivou njegovog ’obeležavanja’. Prespanski dogovor je kompromis koji nije opšteprihvaćen ni u Severnoj Makedoniji ni u Grčkoj”, istakao je Gajić.

Prespanski dogovor je taktički pripreman od strane SAD. Cilj je bio jasan ‒ Balkan ne sme pripasti Rusima. Američki izaslanik Metju Nimic uspeo je da od Makedonaca izdejstvuje promenu ustava i imena države. Zauzvrat, otklonjene su barijere samo za pristup NATO-u. Za bravu EU ključeve, međutim, ne drže SAD, nego Francuska.