Promena zvanične državne politike SAD

Predsednik SAD Donald Tramp je dosledan u svojim stavovima. Kako u izbornoj kampanji 2016. godine, tako i na 73. zasedanju UN 25. septembra 2019. godine, nije odstupao od svojih stavova, ponavljajući: „Budućnost ne pripada globalistima, budućnost pripada suverenim i nezavisnim narodima. Moraju se poštovati razlike, zbog kojih je svaka država posebna i jedinstvena”. Takođe navodi da on nije predsednik rata i da se „beskrajni besmisleni ratovi završavaju”. Njegove reči ne odstupaju od dela i do sada nije započeo novi rat. Predsednik Tramp povlači vojsku iz Sirije, a broj vojnika u Avganistanu smanjio je za trećinu. Činjenica je da je reč o fundamentalnoj promeni politike SAD.

Dosadašnji „američki poredak” počivao je na vojnoj sili, prerušen u demokratske parole. Veliki finansijski problem za SAD je nenamensko trošenje vojnog budžeta od 725 milijardi dolara. Predsednik Tramp navodi da su „SAD potrošile osam hiljada milijardi dolara na borbu i sprovođenje zakona na Bliskom istoku”. Za samo jedan ugovor za pranje uniformi vojska je platila 13 milijardi dolara, a za klima-uređaje u Avganistanu i Iraku godišnje se troši 20 milijardi dolara. Naspram opšte korupcije, to je beznačajna svota, prema izjavi američkog ministra odbrane Donalda Ramsfelda iz 2000. godine u Kongresu da „vojni revizori ne mogu utvrditi gde se troši 25 odsto američkog vojnog budžeta”.

Velike troškove SAD imaju za održavanje vojnih baza širom sveta, u Nemačkoj 173, u Japanu 113, Bondstil na Kosovu i brojne širom sveta. Da bi konsolidovao finansije, predsednik Tramp pokušava da naplati veći iznos novca od članica NATO-a, a to je rezultiralo pucanjem transatlantske solidarnosti. Da SAD 74 godine od Drugog svetskog rata odstupaju od dosadašnje globalističke politike, vidi se po tome što ne štite Saudijsku Arabiju i povlače vojsku iz Sirije, što će ostaviti i posledice na Srbiju. Povlačenje sa Bliskog istoka rezultiraće i smanjenjem prisustva, ili povlačenjem sa Balkana, jer je to jedna geostrateška celina.

Ne treba misliti da je „nezavisno Kosovo” važnije od Bliskog istoka i Sirije, niti Bondstil od bliskoistočnih baza i da su Albanci važniji od 30 miliona Kurda. Bliskoistočna strategija SAD seli se na važnije mesto, na Daleki istok. Na promenu politike SAD ukazuje i imenovanje „dva specijalna pregovarača” za Kosovo, Ričarda Grenela i Metju Palmera. Jedna zemlja, a dva specijalca – potvrđuje da je reč o dve politike, a ne o jednoj. Ova promena zvanične državne politike SAD, koju vodi predsednik Tramp, dovela je do histerije „duboke države”, u stvari propale globalističke politike, koja preti izazivanjem građanskog rata u SAD.

Mitar Radonjić,
Novi Sad