Blago Židovara čeka – novac

Vršac – Dragocenosti pronađene u „kontaktnoj zoni između dačkih i keltskih plemena”, Židovaru, kod sela Orešca, nedaleko od Vršca, lokalitetu starom više od 2.100 godina, posle jedne velike izložbe i prošlogodišnjeg izlaganja zatvorenog tipa, za potrebe međunarodne konferencije arheologa o ovom lokalitetu – neizvesno je kada će biti u stalnoj postavci Gradskog muzeja u Vršcu.

Doduše, nešto se lepo događa: u toku je izrada idejnog rešenja i projekta za rekonstrukciju zgrade „Konkordija”, u centru Vršca, čiji bi prostor omogućio veliku postavku, od nekoliko stotina pronađenih predmeta na Židovaru. Projekat je, inače, uslov za konkurisanje kod fondova.

Međutim, od epohalnog otkrića velike riznice tog vremena, koje će uticati na menjanje pogleda na istoriju i kulturu u Podunavlju, prošlo je sedam godina, a ovaj biser među arheološkim nalazištima, nije dobio zasluženi tretman države. Novca nema za nastavak istraživanja lokaliteta, koji je, samo zahvaljujući okolnosti da je u blizini vojnog objekta, dobro čuvan od „divljih arheologa”, i „ljubitelja” starina.

– Židovar nije običan lokalitet jer je u njemu kulturni sloj debljine pet i po metara, što svedoči o životu u kontinuitetu od preko dva milenijuma, kaže nam arheolog Gradskog muzeja u Vršcu Dragan Jovanović, koji je zajedno sa koleginicom, Ivanom Pantović,  septembra 2006. godine, priredio dvomesečnu izložbu židovarskog blaga. – Novca nema za dalja istraživanja, niti za stalnu postavku, kao ni za, eventualno, izradu replika jedinstvenog nakita, restauriranog u Narodnom muzeju u Beogradu, koji čuvamo u sefovima. Ipak, da ne bismo čekali, radimo ono što možemo. Pripremamo publikacije, koje će posebno obuhvatiti svaki od kulturnih slojeva.

Akademik Nikola Tasić je, povodom ovog epohalnog otkrića, svojevremeno izjavio da će „nauka morati da reši: ko je, zapravo, raskošan srebrni i ćilibarski nakit napravio, u kojoj radionici, i pod kojim je uslovima bogati vlasnik stradao, sakrivši blago”, svedočanstvo o jednom vremenu i kulturi. Ili je ono, možda, negde opljačkano i u Židovar doneseno.

(/slika2)Pronađeni su izuzetni umetničko-zanatski radovi od srebra, ćilibara i kljova. Blago je bilo u ostavi jednog tadašnjeg, očigledno, imućnog vlasnika. Sreća je htela da arheolozi, koji su sporadične rezultate beležili od 1948. godine, tragajući za minulim kulturama na ovom lokalitetu – „zabodu ašov” u pravu riznicu. Zanemeli su pred više od 200 predmeta, ukupne težine 2.296 grama. Blago je bukvalno – neprocenjivo.

Kažu stručnjaci da „nije teško zamisliti kako je izgledao vlasnik židovarskog blaga sa ogromnim ukrasnim kopčama-fibulama, koje su, povezane masivnim lancima, krasile njegova prsa. Oko vrata je imao okačene ogrlice od srebrnih i ćilibarskih perli, i đerdan, koji se na grudima završavao medveđim očnjacima, a odeća mu je bila ukrašena mnogobrojnim privescima od srebra”.

Riznica je otkrivena, i blago je ugledalo svetlost dana zahvaljujući stručnjacima Centra za arheološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Gradskog muzeja u Vršcu, i Vojnog muzeja u Beogradu.

Nema znalaca koji ne zaneme pred velikim fibulama od srebra, masivnim torkvesima od pletene srebrne niti, raskošnim srebrnim kutijama, srebrnim medaljonima, ukrašenim poludragim kamenjem, pa, narukvicama, perlama od srebra i ćilibara, nakitom od medveđih kljova, raskošnim glinenim posudama...

– Ovo epohalno otkriće jasno je potvrdilo pretpostavke istraživača lokaliteta, da je Židovar tokom mlađeg gvozdenog doba, i u ranijim periodima, bio jedan od najznačajnijih kulturnih i ekonomskih središta ovog dela Podunavlja. Zato zaslužuje našu punu pažnju i nalaže dalja istraživanja – kaže mladi arheolog Dragan Jovanović, koji podseća da su pre dve godine Gradski muzej i Filozofski fakultet u Beogradu objavili kapitalnu monografiju „Židovarsko blago”.