Smrt vođe Islamske države

Lider Islamske države Abu Bakr al Bagdadi poginuo je tokom američke vojne operacije u severnoj sirijskoj provinciji Idlib, saopštio je predsednik Donald Tramp u vanrednom obraćanju naciji.

Tramp je potvrdio da je najtraženiji terorista sveta aktivirao eksploziv kojim je bio opasan kada je u prvim satima jučerašnjeg dana počela akcija specijalnih američkih snaga uz sadejstvo izviđačkih aviona i osam helikoptera. U napadu je stradalo devet osoba.

Bagdad i Teheran takođe su potvrdili smrt ideologa samoproglašenog kalifata zasnovanog na temeljima fanatično izopačenog islama, propovednika mržnje, koji je pobio hiljade ljudi, organizovao serije terorističkih napada širom sveta i inspirisao neke od najbrutalnijih činova nasilja ikad postavljenih na internet.

Ispitivanja obavljena posle jučerašnje operacije, koja je organizovana uz saradnju Kurda, sirijskih pobunjenika i obaveštajnih službi regiona, potvrdila su da je reč o Bagdadiju.

Do sada se više puta spekulisalo o likvidaciji vođe donedavno najmoćnije, najbogatije i najbrutalnije globalne džihadističke organizacije, ali je on uspešno izmicao američkim i ruskim lovcima i dronovima, krijući se po slabo naseljenim prostorima uz sirijsko-iračku granicu.

Otkako su islamisti 2017. izgubili velike delove teritorije koje su nekada kontrolisali i morali da napuste svoje prestonice u Iraku i Siriji, gradove Mosul i Raku, Bagdadi je izbegavao svaku komunikaciju koja bi mogla da bude presretnuta.

Koristio je mrežu kurira i bio u stalnom pokretu. Na jednom mestu nije se zadržavao duže od 72 sata. Prevozio se pik-ap kamionima kakve voze lokalni seljaci, bez upadljive pratnje.

Ko je kalif Ibrahim koji je Zapadu pretio „maršom na Rim”, zahtevao ubijanje hrišćanskih „nevernika”, šiitskih „jeretika” i Kurda i pozivao sunite na „erupciju vulkana džihada”. Lidere Saudijske Arabije nazivao je „glavom zmije” i obećavao da će slomiti granice Jordana i Libana, da će osloboditi Palestinu i uništiti Izrael.

Rođen je kao Ibrahim Avad al Badri al Samari 28. jula 1971, u blizini iračkog grada Samare, u porodici sunitskih propovednika. Pamte ga kao stidljivog dečaka koji je sa 18 godina stigao u Bagdad gde je učio versku školu, živeći u siromašnom predgrađu naseljenom sunitima i šiitima i igrao za tim lokalne džamije.

Preobražaj kratkovidog Ibrahima počeo je upisom na studije na Islamskom univerzitetu u Bagdadu. Pamte ga kao povučenog, tihog mladića koji je ponekad zamenjivao lokalnog imama, vodio molitve i bio posvećen učenju islamskih sunitskih puritanaca, salafista.

Američki i irački obaveštajni analitičari kažu da je doktorirao na islamskim studijama, što stoji i u njegovoj biografiji na džihadističkim internet forumima. Drugi to osporavaju, tvrdeći da je reč o građenju mita, da je sve vreme bio neprimetan i da nije slučajno u svojoj organizaciji u Bagdadu dobio nadimak Nevidljivi Šeik.

Sve informacije o njegovom privatnom životu su kontradiktorne. Oženio se krajem studija, a tvrdi se da ima dve ili tri žene, dve Iračanke i jednu Sirijku. Spekuliše se i koliko ima dece.

Poznato je da se od američke invazije 2003. pridružio otporu i protiv Amerikanaca i protiv vlasti većinskih šiita, koja je marginalizovala sunite. Okupacione trupe su ga zajedno s nekoliko budućih lidera islamista uhapsile februara 2004. i poslale u zatvor Kamp Buka koji se pretvorio u školu za džihadiste. Oslobođen je posle manje od godinu dana pošto su ga Amerikanci procenili kao civilnu, a ne vojnu pretnju.

Naredne tri godine gradio je vojnu karijeru u jednoj militantnoj grupi pod kišobranom Al Kaide i koja se 2006. preimenovala u Islamsku državu Iraka, a četiri godine kasnije postaje lider ove grupe od koje će kasnije nastati Islamska država Iraka i Sirije (ISIS).

Posle smaknuća Osame bin Ladena 2011. odbija direktivu novog lidera Ajmana al Zavahirija i 2013. prekida svaku vezu s Al Kaidom. Amerikanci za njim raspisuju nagradu od 10 miliona dolara. U to vreme samo je Zavahiri vredeo više – 25 miliona.

Bagdadi je uspostavio jaku mrežu po Siriji i privukao hiljade stranih džihadista. Osnažen milionima dolara koje je dnevno uzimao sa osvojenih naftnih polja, on borce iz Sirije šalje u trijumfalni pohod ka Iraku, prema dvomilionskom Mosulu, gde u džamiji Al Nuri 29. juna 2014. formira svetski kalifat, proglašava se za kalifa Ibrahima i uzima titulu princa vernika. Organizacija dobija novo ime – Islamska država. To je bio jedini put da je viđen u javnosti.

Armija od oko 80.000 islamista je u munjevitom naletu zauzela velika prostranstva između Tigra i Eufrata, u Iraku i Siriji. Neprijatelji su Bagdadiju odavno priznali da je pametan, disciplinovan, harizmatičan i – brutalno nasilan. Svojim borcima nametnuo se kao nesumnjiv lider, iako je bio više inspirativni vođa nego vojni taktičar na terenu.

Od tada se samo dva puta audio-porukama obratio sledbenicima poručujući neprijateljima da će „njihova krv da teče poput reke”. Poslednji put 16. septembra.

Smrt Bagdadija nesumnjivo je ozbiljan udarac islamistima ali – kao i likvidacija Osame bin Ladena 2011 – ne znači stratešku pobedu. Kada u šahu padne kralj, partija je završena, ali u politici to pravilo ne važi. Ideologija Islamska država će trajati sve dok se ne pobedi radikalni ekstremizam.