Diplomata za teške terene

U startu se potrudio da deluje prijateljski i prijemčivo, kao i njegov prethodnik Kajl Skot. Novi američki ambasador u Srbiji Entoni F. Godfri stigao je u sredu u Beograd s osmehom na licu, suprugom En Mari i psom Larom, objavio zajedničku fotografiju i pitao pratioce na „Tviteru” za savet šta da probaju od hrane i koja mesta da posete, a predajući akreditive predsedniku Srbije govorio je na srpskom jeziku (ili na srpskohrvatskom, kako stoji u zvaničnoj biografiji, uz koji govori i ruski i turski).

Ipak, ne bi trebalo misliti da je iskusni karijerni diplomata iz Virdžinije, koji je pre Stejt departmenta služio u Američkoj mornarici (1980–1992), prekomandovan iz Moskve u Beograd da bi bez tenzija i previše ličnih napora čekao penziju. Njegova skoro četrdesetogodišnja karijera govori upravo suprotno – da je čovek za teške diplomatske terene.

Pre dolaska u Srbiju proveo je u Rusiji četiri godine, kao ministar savetnik za politička pitanja, a onda i zamenik ambasadora, tokom kojih je buktao pravi diplomatski rat između SAD i domaćina. Od 2013. do 2015. bio je direktor Kancelarije za Irak u Birou za Bliski istok Stejt departmenta, gde je radio na razvoju međunarodne koalicije za borbu protiv ID-a.

Kao ministar savetnik za politička pitanja u ambasadi SAD u Bagdadu službovao je 2012. i 2013. a kao direktor za Tursku i evroazijsku energetiku u Savetu za nacionalnu bezbednost, 2011. i 2012. godine. Bio je savetnik za političko-vojne poslove u ambasadi SAD u Ankari od 2008. do 2011, a „upisao” je i ambasade u Jerevanu, Zagrebu, Minsku i Dablinu. U Irskoj je upoznao suprugu, s kojom ima kćerku i dva sina.

Postao je stručnjak za srednjoevropske i južnoevropske poslove, a u izveštaju za Odbor za spoljne poslove Senata, povodom nominacije za ambasadora u Beogradu, dodaje se i da su ga dubinsko poznavanje regiona, iskustvo u državnim organima i dokazana sposobnost da se efikasno bavi osetljivim i kompleksnim političkim pitanjima i prioritetima kvalifikovali da služi kao ambasador SAD u Srbiji.

Godfri je u obraćanju tom odboru izrazio uverenje da ga je deo iskustva iz Rusije „dobro pripremio za dužnost šefa misije u Srbiji”. Prethodno je rekao da je potpuno svestan „agresivnog ponašanja Rusije, njenog malignog uticaja i kampanje dezinformacija u velikom delu Evrope” i da je tim ambasade u Moskvi „značajan segment američkih napora da se suprotstavi ovim izazovima”.

U Rusiji su novinari pomno pratili njegove kontakte, posebno s predstavnicima opozicije, čak je, kako su preneli pojedini mediji, bio i „žrtva” čuvenog prankera Leksusa. U delu javnosti vladalo je uverenje da je Godfri „pokrovitelj” tamošnje nesistemske opozicije i glavni čovek u ambasadi.

Komunikaciju s političkim figurama „na svim stranama” branio je diplomatskim poslom, a čini se da nije izbegavao da govori za ruske medije. Rekao je da samo ne voli „novinarstvo iz zasede”.