Birači sa po pola glasa

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. juna – Povici „pravda” i „krivda”, aplauzi i zvižduci, javni i tajni sastanak nadležnih, stotine demonstranata na ulici rasteranih tek jakom kišom, gurkanja, namigivanja, čak poneka suza u punoj sali. U takvoj atmosferi je sinoć okončan sastanak statusnog odbora Demokratske partije, čiji su članovi doneli odluku koja bi mogla da uđe u anale političke magične realnosti i Ginisove knjige bizarnosti.

Rešavajući spor između predsedničkih pretendenata Baraka Obame i Hilari Klinton, članovi tog tela postigli su „kompromis” koji je jedan od njih, Alen Kac, doživeo kao epizodu iz poznatog dela književne i filmovane fantazije, rekavši da se oseća kao „Alisa u zemlji – izbora”. Jednom od glavnih „svedoka” Džejmsu Blančardu je, pak, situacija potvrdila drevnu izreku humorističke legende Vila Rodžersa: „Ja sam član neorganizovane partije, ja sam demokrata”.

Kompromis, za koji stranački šef Hauard Din smatra da će doprineti jedinstvu sada uskomešanih partijskih redova, zasnovan je na zbirci „čuda”. Prvo, nadležni odbor odustao je od primene pravila koje je sam propisao. Drugo, priznati su rezultati izbora koji nisu bili regularni. Treće, odobreni su glasovi i pretendentkinji koja je kršila pravila stranke i pretendentu koji nije učestvovao na takvom izjašnjavanju. Četvrto, u sastav konvencije, koja će krajem avgusta odrediti demokratskog predsedničkog kandidata, naknadno su uvršćeni delegati iz dve savezne države (koje su odstupile od normi) ali tako da svaki od njih raspolaže sa samo – pola glasa…

Da je ovakav proces izveden u nekoj drugoj zemlji, lako je zamisliti kritike koje bi iz Vašingtona pristigle. Nije ovde, međutim, nedostajala ni samokritika. „Naš sistem nominovanja predsedničkog kandidata je totalno iracionalan”, ocenio je uticajni demokratski senator Karl Levin. Mnogi se ne slažu s njim i ističu da „niko nema tako otvoren i dinamičan sistem izjašnjavanja kao mi”.

Navedeni kurioziteti i protivrečnosti dobili su prednost u ovom izveštaju, zato što je rezultat izjašnjavanja „statutaraca” samo potvrdio ono o čemu se uveliko već pisalo: da je Obama u velikoj prednosti koju Hilari osporava pretežno očekujući „nepredviđene događaje”. Sinoć je, ukratko, odlučeno da će delegati iz Mičigena i Floride, čiji su izbori unapred bili diskvalifikovani zbog prekršaja stranačkog redosleda izjašnjavanja, moći da odlučuju, kako je navedeno, sa po pola glasa. Takvim rešenjem, Klintonova je smanjila Obaminu prednost ali joj nisu ispunjena očekivanja da bi mogla da ga dostigne.

Dva tabora su se posle dugog natezanja, zbog kojih je jučerašnji sastanak statutaraca, uz učešće zvanica i prisustvo bučne publike, potrajao desetak sati (od kojih tri, iza zatvorenih vrata u vidu pauze za ručak), složila da se priznaju rezultati iz Floride (iako tamo niko od demokrata nije vodio izbornu kampanju) gde je Klintonova „pobedila”. Spor oko Mičigena je „rešen” sa izgledima da se – nastavi. Klintonova je i tamo dobila više delegata, ali je nezadovoljna što je Obama (čije ime nije ni bilo na listiću) dobio broj delegata na osnovu procenta onih koji nisu glasali za nju, pa je stoga najavila žalbu Odboru za akreditacije, čiji sastanak se predviđa tek za sledeći mesec…

Posmatrači se mahom slažu da je postignutim „kompromisom” Obama, praktično, dobio „potvrdu” da Hilari ne može da ga stigne. Broj delegata potrebnih za konačni trijumf je, doduše, povećan (prema računici agencije AP) sa 2.026 na 2.118, ali je Obama zadržao uverljivu prednost nad rivalkom u odnosu 2.052: 1.877. Potrebno mu je, dakle, da za sebe pridobije još 66 delegata i superdelegata (funkcionera čiji je status nezavisan od izjašnjavanja birača).

Pretpostavlja se da će, pri tom, biti važnije pridobijanje superdelegata nego ishodi na preostala tri glasanja. Prema „Vašington postu”: danas je u Portoriku (gde ankete daju ubedljivu prednost Klintonovoj) „na kocki” 55 delegatskih mandata, a u utorak još 16 u Montani i 15 u Južnoj Dakoti (gde je na oba mesta registrovana Obamina prednost). Neopredeljenih superdelegata je znatno više – oko 200, pa predstoji zaoštravanje duela za naklonost dotičnih kojima stranački lideri preporučuju da „poštuju glas naroda”.

Više takvih glasova je takođe osvojio Obama, ali Klintonova kalkuliše da bi mogla da ga u tom pogledu pretekne (pogotovu ako joj prođe žalba povodom Mičigena). Ona takođe nastoji da uveri kako „ima više izgleda od Obame” u predstojećem finalnom duelu s republikancem Džonom Mekejnom, koji trenutno „profitira” iz „beskrajnog” demokratskog dvoboja.

Njen zastupnik je raspodelu mičigenskih glasova nazvao „otimačinom”. Neutralna članica statutarnog odbora mu je, međutim, odgovorila kako je upamtila „majčine reči” da „promena pravila (na šta se naročito oslanjala Klintonova) pogotovu usred ili pri kraju igre, predstavlja prevaru”…

Ovako ili onako, tek opet se ispostavlja da je u „zemlji računice velikih brojeva” prilično teško izračunati izborni rezultat. Ili, da parafraziramo jednog pokojnog kolegu: „Bore na njihovim (ovdašnjim) licima otkrivaju da je u toku onaj mučni proces koji se kod drugih zove – prebrojavanje glasova”.

Primećeno je, uz ostalo, da je otegnuto usaglašavanje statutaraca, u hotelu iz lanca „Meriot”, moglo da potraje i duže. Ubrzalo ga je približavanje termina, kažu, za početak nečijeg svadbenog slavlja u susednoj sali…