Sedmi ton

Dobro da ima neko sa autoritetom ko može da formuliše ono što svi osećamo, glasio je juče komentar jednog čitaoca „Politike” (videti sajt) na tekst Branka Milanovića („Neki čudni i neprijatni tonovi”) objavljen u nedeljnom broju našeg lista. Saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu i uskoro profesor Univerziteta u Merilendu, poznati ekonomista koji je poslednju deceniju proveo u Vašingtonu na položaju eksperta Svetske banke, Milanović je u jučerašnjoj „Politici” dao oduška svom nezadovoljstvu što je Demokratska stranka, koju on smatra najsposobnijom da ekonomski vodi zemlju, posegnula za sumnjivim političkim metodama ne bi li osujetila, ili barem odgodila, stvaranje nove parlamentarne većine koja bi demokrate skinula sa vlasti u Beogradu. Odluku v. d. gradonačelnika da sednicu skupštine odloži više od mesec dana Milanović smatra izrugivanjem narodnoj volji i odugovlačenjem predaje vlasti, uporedivo je sa Miloševićevim pokušajem falsifikovanja izbora 1996. godine; izjava Dragana Đilasa da će Beograđani „dobiti vlast za koju su glasali” podseća ga na vreme kada komunistima nisu trebali izbori i aritmetička većina da bi znali šta „masa zaista hoće”; pomalo ga brine i to što su radikali demokratama počeli da drže lekcije iz poštovanja izbornog procesa... Naveo je ukupno šest „čudnih i neprijatnih tonova” koji su mu iz Beograda zaparali uši.

Milanovićev je članak ono što novinama treba kao hleb: nepristrasna analiza autora bez ličnih političkih ambicija, čoveka demokratskih uverenja koji slobodno misli i ne strahuje od posledica po karijeru. Sve nas je zajedno podsetio na osnovna pravila demokratije, kao i na to da borba „svim demokratskim sredstvima” može strašno da liči na borbu nedemokratskog vladara koji pre desetak godina nije hteo da preda vlast onima koji su – zajedno – osvojili „matematičku” većinu. Kako se uopšte moglo desiti da nam takvo podsećanje zatreba 2008. godine?

U Beogradu danas postoji čitava mala vojska diplomata i činovnika zapadnih ustanova i vlada, koji se svesrdno trude da pomognu stvaranje proevropske vlade sa Demokratskom strankom na čelu. Naši zapadni prijatelji javno saopštavaju svoje želje u pogledu sastava vladajuće koalicije, a svojim kontaktima iz „proevropskog bloka” savetuju da budu spremni na značajne kadrovske i materijalne ustupke i kompromise pojedincima u koaliciji okupljenoj oko SPS-a.

Nismo do sada čuli da ti krugovi podsećaju srpsku javnost i političare na osnovna načela demokratije i dobre postizborne političke standarde. Ambasador jedne velike zapadne sile juče javno hvali pojedince iz Socijalističke partije Srbije kao proevropski nastrojene ljude za koje se nada da će pristupiti koaliciji oko Demokratske stranke. Nijednom rečju ne pominje izbornu volju i političko raspoloženje socijalističkih birača, ne upozorava na štetnost zakulisnih mahinacija u svim političkim taborima u Srbiji.

Ne stavlja se, drugim rečima, u zaštitu demokratije u Srbiji, stavlja se u zaštitu lokalnih miljenika svoje vlade.

I to je, nažalost, sedmi neprijatan ton koji se ovih dana čuje u Beogradu.