Toksični šef

Zaposleni ljudi provode svakodnevno osam sati na radnom mestu, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Zato na njihovo mentalno i fizičko zdravlje značajno utiče emocionalna klima koja vlada između zaposlenih, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Iako raznorazni događaji unutar preduzeća ili organizacije jesu izvor emocionalnih reakcija zaposlenih, reč je o kratkotrajnim reakcijama, dok su za one dugotrajnije – raspoloženje zaposlenih – najvažniji međuljudski odnosi koji vladaju u preduzeću.

Optimalni odnosi u preduzećima i organizacijama jesu oni u kojima zaposleni osećaju da se međusobno uvažavaju i poštuju. Takođe je za dobro osećanje važno da svaki zaposleni smatra da svojim radom daje značajan doprinos zajedničkim ciljevima. U tom slučaju ljudi se dobro osećaju na svom poslu, čak i onda kada smatraju da bi njihova plata mogla da bude i veća.

Emocionalna povezanost

U takvim radnim organizacijama ljudi razvijaju emocionalnu povezanost s drugim zaposlenima tako da osećaju pripadnost grupi što ih motiviše da rade.

Na negativnu emocionalnu klimu bitno utiču međuljudski odnosi između zaposlenih koji su na istom organizacijskom „nivou”, ali najmoćnije utiču oni odnosi koje diktira nadređeni ili šef, s obzirom na formalni autoritet koji zauzima u datoj organizaciji ili preduzeću.

Zadatak šefa je da upravlja ljudima, određenim timom ljudi u kojima postoje podeljene uloge koje su sve usmerene ka radnom cilju datog tima. Ljudi su veoma različiti, različito doživljavaju određene situacije i poruke, različiti motivi ih pokreću, tako da upravljanje ljudima iz pozicije samopoštovanja i poštovanja nije lak zadatak. Zanimljivo je da se u preduzećima često postaje šef na osnovu sposobnosti i rezultata koje je neko postigao u ulozi zaposlenog. Na osnovu njegove radne kompetentnosti se on promoviše u šefa, iako možda nema razvijene kompetencije za vođenje drugih zaposlenih. U tom slučaju takva osoba sledi svoju predstavu o tome kako šef treba da se ponaša, a kako na to treba da reaguju zaposleni. To je zapravo predstava o autoritetu koju je data osoba usvojila iz svoje porodice i kasnijih iskustava u svom životu.

Dok veliki broj nadređenih, šefova i direktora svoj posao obavlja dovoljno dobro, u teoriji menadžmenta se pojavljuje i ono što se zove „toksični šef”. Postoje brojni načini od kojih su neki otvoreni i direktni, a neki veoma suptilni, na koje šef može da kvari emocionalnu klimu u radnoj organizaciji i da stvara nepotrebni stres zaposlenima, tako da ih ne možemo obuhvatiti u ovom tekstu. Upravo je ovaj nepotrebni stres koji svakodnevno traje godinama glavni uzrok negativnih zdravstvenih posledica koji podređeni imaju zbog „toksičnog šefa”. Tako je, na primer, jedno britansko istraživanje pokazalo da je upravo negativni uticaj nadređenog glavni uzročnik kardio-vaskularnih problema podređenih.

Ako je, na primer, šefu važno da se dokaže svojim nadređenima, pri čemu misli da su njegovi podređeni neodgovorni, on će tada odbiti da podeli odgovornost s njima i smatraće da je on odgovoran za rezultat svakog zaposlenog. Iz takve postavke sledi preterana kontrola svakog zaposlenog, takozvani „mikromenadžment”. Ovakav šef neće samo govoriti zaposlenima šta treba da urade, već će im detaljno naređivati tačan način na koji to treba da urade, a zatim će kontrolisati kako sam proces rada, tako i njegov rezultat. Ovakav pristup guši motivaciju zaposlenih jer otpisuje njihovu sposobnost i kreativnost, tako da će šef često biti nezadovoljan i razočaran. Ovakav šef će imati doživljaj da samo on radi, i da su zato krivi zaposleni, što će samo potvrditi ona početna uverenja o njima.

Odlazak zaposlenih iz firme

Jedan od signala da je neko toksičan šef jeste značajno veći procenat odlaska na bolovanja u odnosu na druga slična odeljenja ili preduzeća. Drugi važan signal je velika fluktuacija zaposlenih. Kada zaposleni shvate da se šef neće promeniti, a da on stvara takav odnos s njima koji narušava njihovo mentalno i fizičko zdravlje, demotiviše ih za rad, oni čim im se ukaže prilika odlaze u neko drugo preduzeće, smatrajući da će tamo možda biti bolja emocionalna klima.

Glavna osobina toksičnog šefa je da ne uviđa svoju toksičnost, zbog čega se i ne menja i ne uči menadžerske veštine.