Istraga o padu „boinga": zaposleni ukazivali na probleme mnogo pre nesreća

Tokom dvodnevnog saslušanja rukovodilaca „Boinga” na Kapitol hilu saznalo se da su zaposleni iskazivali sumnje u bezbednost ključnog sistema za kontrolu leta mnogo pre nego što je za pet meseci u dve tragedije aviona tipa „737 maks” poginulo 346 osoba.

Suštinsko pitanje je bilo zašto avioni nisu prizemljeni posle prve nesreće u Indoneziji pre tačno godinu dana. Generalni direktor Dejvid Mjulenberg je rekao da bi to svakako učinili da su „tada znali ono što sada znaju”. Ispostavilo se da su ipak nešto znali. Mjulenberg je priznao da je posle prve, a pre druge nesreće u Egiptu 10. marta, znao da se glavni pilot na testiranju žalio na sistem autopilota, koji je, po svim dosadašnjim istragama, izazvao obe nesreće.

Američki mediji su pre dve nedelje obelodanili prepisku tog pilota s kolegom iz 2016. godine, u kojoj se žali na „nepodnošljiv” sistem kontrole leta na modelu „737 maks”. Mjulenberg je rekao da su u kompaniji to razumeli kao žalbe na simulator letenja, ali da ne mogu da budu sigurni jer pilot sada radi za drugu kompaniju. Isti pilot je sledeće godine pisao u imejlu regulatornoj agenciji FAA da taj novi softver ne pominju u priručnicima za pilote jer se problem dešava samo u izuzetnim okolnostima. Nakon ovih saznanja akcije kompanije su pale na najnižu vrednost od avgusta, piše „Vašington post”.

Atmosfera tokom prvog dana saslušanja u senatskom komitetu za trgovinu bila je mučna jer su iza direktora „Boinga” sedeli rođaci žrtava. Iz obelodanjenih dokumenata takođe se saznalo da je jedan stručnjak kompanije u imejlu još 2015. postavio pitanje zašto sistem poznat kao MCAS zavisi samo od jednog senzora koji meri nagib kljuna i šta ako on zakaže. I pored toga, u očitoj žurbi da se pretekne konkurentski „Erbas”, zadržan je projekat sa jednim senzorom, bez rezervnog mehanizma koji bi sprečio poniranje aviona. Sistem je podešen da automatski spušta kljun ako krene previše da se diže i oba pilota su se borila protiv autopilota koji je neprestano vukao naniže. Piloti su se inače posle prve nesreće žalili da nisu ni znali da sistem postoji.

Takođe, jedan visoki rukovodilac se žalio da su zaposleni 2018. bili pod pritiskom da proizvedu 52 aviona ovog tipa mesečno. Apelovao je na nadređene da zaustave proizvodnju, rekavši da bi lično oklevao da smesti porodicu u takav avion. Mjulenberg je rekao da je taj čovek, sada u penziji, postavio dobra pitanja kojima se kompanija bavila. Međutim, proizvodnja je nastavljena istim tempom sve do ovog aprila, kada su zbog prizemljenja aviona obustavljene dalje isporuke.

„Boing” je suočen s nekoliko istraga na federalnom nivou o dizajnu aviona, uključujući krivičnu istragu Ministarstva pravde.

Istraga u Indoneziji, završena ovog meseca, ustanovila je da su nesreći doprinele greške posade, ali je „Boing” okrivljen za projektovanje sistema koji se aktivirao na osnovu greške senzora i zbog toga što pilote nije ni obavestio da taj sistem postoji. U nezavisnom izveštaju devet međunarodnih regulatora rečeno je da „Boing” nije do kraja objasnio sistem agenciji FAA, koja se previše oslanjala na kompaniju u procesu davanja bezbednosnih sertifikata, a nije imala dovoljno svojih stručnjaka koji bi adekvatno procenili dobijene informacije, podseća „Njujork tajms”.

Glavni inženjer je na saslušanju kazao da su, gledano iz sadašnje perspektive, procene bezbednosti bile pogrešne.

Demokratski senator Ričard Blumental je rekao da su mu rukovodioci „Boinga” posle druge nesreće rekli da je uzrok greška pilota, ali je on to opisao kao rezultat „obrasca svesnog namernog prikrivanja” od strane „Boinga”.

„Ti piloti nisu imali nikakve šanse. Vaši voljeni nisu imali nikakve šanse”, rekao je u Senatu pred rođacima žrtava. „Bili su u letećim kovčezima zato što je ’Boing’ odlučio da će sakriti MCAS od pilota.”

Već osam meseci su svi avioni su prizemljeni, zbog čega veliki broj avio-kompanija iz celog sveta trpi milionsku štetu. Iako se „Boing” nada da će njegov najprodavaniji model uskoro ponovo poleteti, FAA nije dala nikakav rok i kompanije su otkazale letove do 2020. Kriza je do sada koštala „Boing” osam milijardi dolara, uglavnom kroz obeštećenja kompanijama za otkazane letove.

Direktora su rešetali i zašto je prošle godine dobio povišicu na 23 miliona dolara, od čega više od 13 miliona bonusa. Mnogi su tražili ostavku, ali su pojedinci senatori branili „Boing”, svalivši deo krivice na strane pilote. Istraga o nesreći etiopskog aviona je pokazala da su piloti leteli prebrzo i da zbog toga možda nisu mogli da isprave grešku autopilota.