Ceo život rade i ne steknu penziju

One ustaju pre svih ukućana, a poslednje odlaze na spavanje. Žene na selu gotovo celi dan provode na njivi ili u poljoprivrednom gazdinstvu, a za svoj rad često ne dobijaju nadoknadu. Svega 12 odsto ruralnih žena su vlasnice kuća, a polovina njih se vode kao nezaposlene, bez penzionog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, što ih stavlja u veoma neravnopravan položaj. Uz to, ove žene često se odriču nasleđa u korist braće i neretko postaju žrtve nasilja u sopstvenoj porodici. Sve su to razlozi zbog kojih na različite načine nastojimo da pomognemo ženama koje žive u ruralnim krajevima ovog regiona, kaže Rut Stjuart, ambasadorka Australije u Srbiji, Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, čije je sedište u Beogradu.

Naša sagovornica, koja je povodom Međunarodnog dana žena na selu, u saradnji sa svojim koleginicama iz Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti i Forumom žena Prijepolja na Zlataru organizovala dvodnevni panel pod nazivom „Snažna žena – snažno selo”, ističe da je ona četvrta ambasadorka Australije zaredom na ovoj funkciji i sa ponosom dodaje da čak 40 odsto diplomatskog kora ove zemlje čine žene. Međutim, ova rodna statistika za nijansu je drugačija kada je reč o ženama u ruralnim delovima Australije...

„Kada na ’Guglu’ otkucate pojam ’poljoprivrednici’ na 80 do 90 odsto fotografija videćete muškarce, iako 40 procenata farmera u Australiji čine žene i 49 odsto prihoda u poljoprivredi ostvaruju žene. Predsednica Nacionalnog udruženja farmera Australije takođe je žena. Međutim, činjenica je da je život žene u ruralnoj sredini neuporedivo teži nego u gradu. Čak i u najrazvijenijim zemljama, ruralnim ženama je teži pristup zdravstvu, prosveti, državnoj administraciji i socijalnim službama. Do doktora često moraju dugo do putuju – pod pretpostavkom da on uopšte radi u selu. U nekim seoskim sredinama postoje dobre lokalne škole za decu, ali stvari se obično komplikuju kada ta deca treba da krenu u srednju školu ili na fakultet”, priča Rut Stjuart.

Na pitanje kakve utiske nosi nakon susreta sa ženama iz ruralnih krajeva Srbije, ona kaže da su to izuzetne žene – u svakom smislu te reči.

„Upoznala sam sa ženom koja rukovodi uspešnom transportnom kompanijom, ženom koja je pokrenula SOS telefon i damom koja vodi veliko poljoprivredno gazdinstvo. Međutim, istovremeno me je rastužila činjenica da se veliki broj žena u ruralnim krajevima susreće sa nasiljem u porodici. Dodatni problem predstavlja izostanak reakcije lokalne zajednice, jer se u malim sredinama svi znaju i policija često ne reaguje na adekvatan način ako poznaje nasilnika. Drugi problem je činjenica da se veliki broj žena odriče nasleđa u korist braće i muških članova porodice, pre svega zbog običajnog prava, a potom i zato što ne žele da remete porodičnu tradiciju. One uopšte ne misle da je to diskriminacija i ne razmišljaju da njihova devojčica jednog dana može da se razvede i ostane na ulici sa dva mala deteta, jer se njena majka odrekla nasleđa u korist svog brata. Zato je važno da se o tome javno priča i da žene o toj temi slušaju od ambasadorke Kanade Keti Čaba, zamenice ambasadorke Ujedinjenog Kraljevstva Rebeke Fabrici u Srbiji i ambasadorke Velike Britanije iz Podgorice Alison Kemp”, kaže ambasadorka Rut Stjuart.

Ona dodaje da je uvek rastuži činjenica da neke žene stupaju u ugovorene brakove ili izađu pred matičara pre punoletstva, jer je česta posledica toga nasilje u porodici. Istovremeno je ohrabruje  činjenica da su žene veoma solidarne i da jedna drugoj često pomažu.

„Već sedam godina ambasada Australije snažno pomaže žene u Srbiji i to je prioritet naše zemlje – podržavali smo preduzetnice, ženske nevladine organizacije i brojne nezaposlene žene kojima je bila potrebna podrška u osnivanju sopstvenog biznisa. Osim toga, podržavali smo dijalog između civilnog sektora i Vlade Srbije, jer je svima nama u interesu poboljšanje položaja žena u društvu. Bez zadovoljne žene, nema uspešne porodice i države”, zaključuje Rut Stjuart.