SAD plavim tačkama seku kineski put svile

Na važnom samitu azijskih zemalja koji je Donald Tramp ponovo eskivirao, raspirujući sumnje da taj region gubi značaj za Vašington, sekretar za trgovinu Vilbur Ros je obećao da će SAD više ulagati u Aziju i najavio kontraprojekat kineskom „Pojasu i putu”.

Mreža „Plava tačka”, nazvana po čuvenom opisu astronoma Karla Sagana da Zemlja iz svemira izgleda „kao plava tačka u beskraju”, okupiće institucije SAD i savezničkih zemalja koje će odobravati velike infrastrukturne projekte u Aziji.

Zeleno svetlo dobijaće, kako se navodi, samo oni koji ispunjavaju međunarodne standarde u pogledu transparentnosti, finansijske održivosti, usklađenosti s tržištem i svega drugog u čemu kineska inicijativa po mišljenju Zapada oskudeva. Biće to neka vrsta „Mišlenovih zvezdica” za investicione projekte u puteve, luke i energetiku, objasnili su američki zvaničnici. Inicijativa će izvesno produbiti rivalstvo dve zemlje i borbu za uticaj u regionu.

Mrežu predvodi američka agencija OPIC, koja promoviše ulaganja na tržišta u ekspanziji, a uključene su i Japanska banka za međunarodnu saradnju i australijsko ministarstvo spoljnih poslova i trgovine, objavio je „Fajnenšel tajms”.

Plan je predstavljen na Indopacifičkom poslovnom forumu koji je u Bangkoku održan kad i godišnji samit deset lidera Aseana, regionalne organizacije jugoistočne Azije.

Američka kontra „Pojasu i putu” dolazi nakon brojnih kritika da neki kineski projekti, na primer u Šri Lanki, Mjanmaru i Laosu, dovode zemlje korisnice u dužničku zamku ili nisu u skladu sa međunarodnim standardima. Zapadni kritičari taj projekat smatraju geopolitičkim planom koji će proširiti sferu kineskog uticaja, a ne ekonomskom inicijativom od koje će sve uključene zemlje imati koristi.

Nejasno je, međutim, kako će Vašington uspeti da zaustavi „neodržive” kineske projekte, navodi londonski list. Organizacije koje stoje iza „Plave tačke” tvrde da će ta inicijativa služiti kao katalizator za privatna ulaganja, ali ona neće imati sopstvenu zajmodavnu funkciju. Nasuprot tome, „Pojas i put” podupiru milijarde dolara kineskih državnih banaka i kompanija.

Australijski javni servis je juče objavio da su Japan i SAD potpisale izjavu kojom se obavezuju da će koordinirati 10 milijardi dolara japanskih investicija u projekte tečnog prirodnog gasa. Postoji takođe plan da se s Azijskom razvojnom bankom ugovori kredit od 7 milijardi dolara za finansiranje drugih energetskih projekata u Aziji.

Iako je Pentagon u ovogodišnjem strateškom izveštaju označio region Indopacifika kao najznačajniji za američku budućnost, Tramp ni ove godine nije došao na samit Aseana, ni na paralelno održani skup država istočne Azije. Poslao je ministra Rosa i savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O’Brajena (prošle godine zamenika Majka Pensa). To je, po oceni analitičara, ostavilo prostora Kini da se još više nametne.

O’Brajen je u Bangkongu takođe pozvao zemlje koje se osećaju ugroženo zbog jačanja prisustva Kine u Južnom kineskom moru da traže međunarodnu arbitražu. Nekoliko članica Aseana – Brunej, Malezija, Filipini i Vijetnam – imaju teritorijalne pretenzije u tom moru koje se preklapaju sa kineskim. O’Brajen je naveo primer Filipina koji su u Hagu dobili arbitražu. Međutim, Kina tu odluku ne poštuje.

Vašington je u avgustu optužio Peking da je ovim zemljama onemogućio pristup nafti i gasu zbog tenzija između vijetnamskih i kineskim brodova u vodama pod kontrolom Hanoja. Kineski brod je tek krajem oktobra napustio teritoriju.

Kina je rekla da zemlje koje nemaju teritorijalne sporove u toj oblasti ne treba da se mešaju, na šta je američki zvaničnik odgovori da se Vašington ne meša nego je „ključni igrač u regionu”.

Na samitu je Peking najavio da je spreman da potpiše kodeks ponašanja u vezi sa situacijom u Južnom kineskom moru. Takođe je napravljen veliki napredak u pravcu potpisivanja regionalnog trgovinskog sporazuma koji predvodi Kina i koji se smatra konkurentskim u odnosu na TPP, iz kog se Tramp 2017. povukao.

Prema godišnjem indeksu jednog sidnejskog instituta koji meri uticaj zemalja na ekonomske odnose, prema vojnim kapacitetima i partnerima, SAD je i dalje ukupno gledano najmoćnija sila u Aziji, ali je ove godine izgubila primat glavnog ekonomskog partnera, jer je to sada Kina.