Od kladionice do bolnice

Tokom protekle godine u Specijalnu bolnicu za lečenje bolesti zavisnosti primljena su 104 nova pacijenta sa dijagnozom patološkog kockanja, a zbog povećanog broja zavisnika od kladionica, ruleta, igara na sreću i onlajn kockanja u okviru ove institucije otvorena je Dnevna bolnica za hemijske i nehemijske zavisnosti.

Iskustvo psihijatara i psihoterapeuta koji rade sa patološkim kockarima kaže da se više ljudi izbori sa duhovima iz alkoholne boce nego sa tiketima iz kladionice, a dr Olivera Sbutega Filipović, specijalista psihijatrije u Dnevnoj bolnici za hemijske i nehemijske zavisnosti, ističe da su sportske kladionice prva stanica na putu koji vodi ka zavisnosti od kockanja. Klađenje koje počinje trošenjem školskog džeparca za tikete u kladionici često se završava „kucanjem” uterivača dugova na vrata porodičnog doma ili rasprodajom imovine zbog kockarskih dugova, a ovakve drame ujedno su i najčešći razlog zbog kojeg se odlazi na lečenje.

– Naše društvo ima veoma liberalan odnos prema kladionicama. Roditelji patoloških kockara često i sami „rekreativno” uplaćuju tikete, a na bilbordima i reklamama za kladionice često se nalaze uspešni sportisti koji su idoli mladih. Tako se tinejdžerima šalje poruka da je klađenje socijalno prihvatljiva i zabavna aktivnost, a roditelji u redovnim odlascima u kladionice obično ne vide problem „u najavi”. Oni često i plaćaju prve dugove u kladionicama, negiraju veličinu problema i kada dođu kod terapeuta svoje dete brane govoreći, na primer, da svi idu u kladionice. Pošto je to bolest koja je nastala u porodici, ona se i leči uz pomoć porodične i kognitivno-bihejvioralne terapije – objašnjava dr Sbutega Filipović i dodaje da je do danas u Dnevnoj bolnici za hemijske i nehemijske zavisnosti otvoreno više od 700 kartona u kojima je navedena dijagnoza – patološko kockanje.

– Svaka igra za novac je kocka, bilo da je reč o ruletu, kladionici ili onlajn klađenju, i svaka od njih može da uzrokuje zavisnost. Ono što je zajedničko zavisnicima od kocke, alkohola i opijata jeste činjenica da svi oni uzimaju „supstancu” zbog uzbuđenja i zadovoljstva, ali problem počinje kad osoba ne može da se odupre kockanju i nastaju komplikacije u svim sferama života. To znači da se osoba kocka uprkos tome što to uzrokuje svađu u braku, pretnju otkazom na poslu ili zelenaše na vratima – objašnjava naša sagovornica.

Zavisnicima od kocke, alkohola i opijata zajednička je i činjenica da na lečenje gotovo nikada ne dolaze svojevoljno, već pod pritiskom. U specijalnu bolnicu za lečenje zavisnosti kockari dolaze kad počnu da ih jure zelenaši, odnosno kada pronevere novac firme ili „rasprodaju porodičnu srebrninu”. Paradoksalno je da se roditelji u početku obično teše idejom „bolje da ide u kladionicu, nego da se drogira” da bi nakon nekoliko godina došli na terapiju sa pričom da su podigli astronomske kredite za vraćanje dugova ili da su im zelenaši na vratu. Kockarski dugovi ponekad iznose nekoliko stotina evra, a nekada prelaze sumu od pola miliona evra...

– Na početku, svi se kockaju zbog uzbuđenja i dobitka, ali to uzbuđenje je kratkog daha. Baš kao i kod heroinske zavisnosti, osobe vrlo brzo počinju da se kockaju da bi se „izvadile” iz dugova. I kao što heroinski zavisnici uzimaju drogu da bi izbegli apstinencijalnu krizu, tako i kockari nastavljaju sa kockanjem da bi vratili dugove – vremenom ulaze u začarani krug pozajmica i nemaju uvid od koga su pozajmili, kome treba da vrate novac i gde da nađu novac za novo kockanje. Naš najmlađi pacijent ima 18 godina, a počeo je da se kocka u 16. godini, a najstariji je „čari” kockanja otkrio kada je otišao u penziju – zaključuje dr Olivera Sbutega Filipović.