Au, EU!

Građani Srbije zaprepašćeni su saznanjem da neće skoro (nikad) u EU. Izgleda da su naše vlasti molbu za članstvo u EU uputile na pogrešnu adresu. Obratili su se EU, a pre nekoliko dana su shvatili da je molbu trebalo uputiti „preko bare”. Činovnik, ko zna koji po rangu, iz Bele kuće, saopštio nam je da Srbija neće ući u EU ako ne prizna samoproglašenu republiku Kosovo („Politika”, 2. novembar). Tako smo imali prilike da saznamo da o našem članstvu u EU ne odlučuje EU, niti se išta pita o tome. O našem članstvu u EU odlučuje činovnik u Beloj kući.

Ne tako davno, kad je jedan slovenački diplomata izneo skandalozne tvrdnje da je, kao predsedavajući EU, morao da ide u Vašington da mu neki činovnici Bele kuće izdiktiraju šta mora da uradi, kod mnogih u EU nastala je nelagoda. I sve se završilo na tome. Evo, sad je za evropska pitanja u Beloj kući zadužen činovnik još nižeg ranga. I zamislite toliku briselsku mašineriju, te predsednika saveta, te predsednika komisije i sekretare, te predsednika parlamenta koji su obične marionete i kojima činovnik u Beloj kući diktira šta će i šta moraju da rade. A njima je ostavio dosta toga važnog o čemu mogu sami da odlučuju: o veličini krastavaca i ambalaži u koju će da se pakuju, o obliku paradajza, o veličini i klasifikaciji kokošjih jaja i ko zna još o kojim tako značajnim stvarima.

I zamislite budžet EU od oko 170 milijardi evra, koje građani EU moraju da izdvoje godišnje, da bi njihove birokrate u Briselu mogle da odlučuju o stvarima koje su od životne važnosti za njih. A onda dođe neki činovnik Bele kuće i kaže svim marionetama u Briselu, s titulama različitih predsednika, sekretara i još koječega, šta moraju da urade. Da se bave krastavcima, paradajzom, a ako sve to uspeju da obave, mogu da se bave i kokošjim jajima.

Kolika je moć droge, zna se odavno. Ništa nije manja ni moć novca od droge, što smo mogli da se uverimo mnogo puta do sada: kad je kupljen tzv. Ahtisarijev plan, neke rezolucije, kad su kupovana priznanja samoproglašene republike Kosovo, glasovi za članstvo u međunarodnim organizacijama, lobisti, kongresmeni i ko zna ko još. Ljudi uopšte nisu gadljivi na novac, posebno ne na keš, i uopšte im nije važno njegovo poreklo.

Branislav Simonović,
Beograd